Između profita i etike
Švajcarska farmaceutska kompanija Novartis našla se u središtu pažnje kada su slovenački mediji objavili vest da je Vrhovno tužilaštvo Slovenije početkom oktobra podnelo prijavu protiv slovenačke filijale te kompanije, navodno zbog kršenja etičkog kodeksa na Onkološkom institutu u Beogradu. Iz Novartisa poručuju da još uvek nisu primili nikakvo zvanično obaveštenje od suda i da zato ne mogu da komentarišu te tvrdnje
Interakcija između lekara i farmaceutskih proizvođača veoma je osetljivo područje koje se podrobnim zakonskim regulativama uređuje tako da se zadovolje interesi obe struke, a da dobrobit pacijenta ostane jedan od glavnih ciljeva. U toj sponi ne bi smelo da bude sukoba interesa koji bi povredio etiku i pravilno lečenje pacijenta. Zato je interakcija lekara i farmaceutskih kompanija uvek pod budnim okom javnosti, pa neretko izbijaju polemike i obavljaju se konsultacije s raznim profesionalnim udruženjima, a javnost burno reaguje na indicije da su lekari pod pritiskom farmaceustke industrije. S jedne strane, sve te afere mogu da budu idealno područje za „podmetanje“ konkurenciji, a s druge, mogu ukazati na povredu etičkog kodeksa ako se zaista desila.
Takav jedan slučaj potresa i domaću javnost. Naime, švajcarska farmaceutska kompanija Novartis našla se u središtu pažnje kada su slovenački mediji objavili vest da je Vrhovno tužilaštvo Slovenije početkom oktobra podnelo prijavu protiv slovenačke filijale te kompanije, navodno zbog prekršaja etičkog kodeksa na Onkološkom institutu u Beogradu.
Farmakon je stupio u kontakt sa kompanijom Novartis, iz koje poručuju da još uvek nisu primili nikakvo zvanično obaveštenje od suda i da zato ne mogu da komentarišu te tvrdnje.
Za naš časopis, u Novartisu kažu da ta kompanija veoma ozbiljno shvata obavezu poštovanja etičkih i zakonskih standarda.
– Kompanija ima stroga pravila koja su ugrađena u kodeks o radu i u skladu s tim edukovani su i obučavani svi zaposleni. Svako kršenje poslovnog kodeksa veoma se ozbiljno razmatra i istražuje – rekli su u kompaniji Novartis.
Inače, u stručnoj javnosti tema odnosa farmaceutskih kuća i lekara stalno je aktuelna, a trenutno se u medijima govori o tome da farmaceutske kompanije krše etički kodeks i da najviše lobiraju u onkologiji i ginekologiji, kao i među lekarima koji leče kardiovaskularne bolesti i dijabetes.
SAD i Velika Britanija
Prošle godine u američkoj državi Masačusets donet je pravilnik koji tačno definiše interakciju između lekara i stručnih saradnika farmaceutskih kuća. Naime, farmaceutskim kućama zabranjeno je da daju poklone medicinskom osoblju, a svaka transakcija veća od 50 dolara morala bi da bude dostupna medijima. Predsednik udruženja farmaceutskih istraživačkih kuća, međutim, rekao je da je razočaran tom odlukom, jer će ona, prema njegovoj proceni, uticati na dobre odnose medicinskog osoblja i farmaceutskih kompanija, dok bi transakcije u javnosti otkrile važne podatke konkurenciji, što bi loše uticalo na poslovanje kompanija.
I Velika Britanija pokrenula je početkom ove godine sličnu akciju u kojoj je farmaceutskim kućama savetovano da više ulažu u stručni deo nego u marketing i da prestanu da šalju poklone i finansiraju postdiplomske studije lekara, kako bi se izbegla pristrasnost prilikom prepisivanja lekova.
Odnos farmaceuta i lekara tretira se i u zakonodavstvu Srbije. Iz Ministarstva zdravlja poručuju da zakon farmaceutskim kućama dozvoljava da lekarima plate odlazak na kongres, to jest put, kotizaciju i smeštaj. Dozvoljeno je i držanje predavanja, a honorari se isplaćuju preko Autorske agencije, kada se državi plaća porez. Lekarska i Farmaceutska komora Srbije založile su se da se u Pravilnik o edukaciji uvrsti stav da farmaceutske kompanije ne mogu da organizuju edukacije za stručnu javnost.
Uređivanju te oblasti veliki doprinos dalo je i dvanaest vodećih svetskih inovativnih farmaceutskih kompanija u Srbiji, tako što je u februaru 2007. osnovalo Fond proizvođača inovativnih lekova INOVIA, s namerom da pomogne informisanju šire javnosti i promoviše stil, navike i aktivnosti ključne za bolje zdravlje i kvalitetniji život ljudi, kao i sprovođenje kodeksa etičkog poslovanja među farmaceutskim kompanijama u Srbiji. Članice Fonda INOVIA su kompanije: Astra Zeneca, Alcon Pharmaceuticals, Bayer Schering Pharma, Boehringer Ingelheim, GlaxoSmithKline, Janssen Cilag, division of Johnson&Johnson, Novartis, Pfizer, Sanofi-Aventis, Schering Plough, Merck i Les laboratories Servier. Te kompanije potpisale su u avgustu 2008. Kodeks ponašanja u promovisanju lekova koji se propisuju i izdaju na recept i komunikaciji sa zdravstvenim radnicima.
– Sve kompanije članice INOVIA moraju da se pridržavaju važećeg Kodeksa ponašanja u promovisanju lekova koji se propisuju i izdaju na recept i komunikaciji sa zdravstvenim radnicima, i svih zakona i propisa kojima podležu. INOVIA bi želela da podstakne sve ostale farmaceutske kompanije u Srbiji, kako inovativne tako i generičke, da usvoje slične kodekse ponašanja i da ih se pridržavaju u svom radu – kaže za Farmakon Biljana Kozlović, predsednica INOVIA.
Kodeks ponašanja, inače, obuhvata etičko promovisanje lekova, obezbeđivanje visokih standarda i transparentnost u radu. Pripremljen je u skladu sa Kodeksom o načinu promovisanja lekova Međunarodne federacije proizvođača farmaceutskih proizvoda i farmaceutskih asocijacija (IFPMA) i Kodeksom ponašanja u promovisanju lekova koji se propisuju i izdaju na recept i komunikaciji sa zdravstvenim radnicima Evropske federacije farmaceutskih industrija i asocijacija (EFPIA).
– Prema Kodeksu ponašanja, promotivni proizvodi, bilo da su u vezi sa određenim lekom bilo da su od medicinske koristi, mogu se distribuirati zdravstvenim radnicima i odgovarajućem administrativnom osoblju pod uslovom da imaju simboličnu vrednost i da su u vezi sa praksom. Pokloni koji obezbeđuju ličnu korist ne smeju se nuditi niti davati zdravstvenim radnicima. Glavni cilj Fonda INOVIA jeste poboljšanje zdravlja građana Srbije, što želimo da postignemo pružanjem informacija i edukacijom zdravstvenih radnika – dodaje Kozlovićeva.
Zdravstvenim radnicima ni odgovarajućem administrativnom osoblju nije dozvoljeno podsticanje na propisivanje, izdavanje, nabavku, preporučivanje upotrebe ili kupovine leka i medicinskog sredstva, nuđenjem i davanjem nagrade u novcu, davanjem poklona ili davanjem i omogućavanjem neke druge imovinske i neimovinske koristi, odnosno obećavanjem ili davanjem neke povlastice ili nagrade. Odluku o propisivanju određene terapije moraju doneti zdravstveni radnici u interesu pacijenta, što podrazumeva da bi lekari trebalo da propišu terapiju koja je najpogodnija u konkretnom slučaju.
Uspeh Fonda INOVIA
U maju 2009. godine Fond INOVIA primljen je u članstvo Evropske federacije farmaceutskih industrija i asocijacija, koja okuplja 32 nacionalne organizacije i 44 vodeće farmaceutske kompanije koje posluju u Evropi.
– Svi promotivni, naučni ili stručni sastanci, kongresi, konferencije, simpozijumi i drugi slični skupovi koje organizuje ili sponzoriše kompanija ili neko drugi u njeno ime, moraju se održavati na odgovarajućem mestu koje doprinosi osnovnoj svrsi tog skupa, a gostoprimstvo se može ukazivati samo ako je primereno i ako je na drugi način u skladu sa odredbama važećih zakonskih propisa. Gostoprimstvo se mora ograničiti na troškove puta, ishrane, smeštaja i obaveznu kotizaciju – objašnjava Kozlovićeva.
Naša sagovornica dodaje da svi oblici gostoprimstva koji se ukazuju zdravstvenim radnicima moraju biti prihvatljivi i striktno ograničeni na osnovnu svrhu skupa. Načelno pravilo glasi da ukazano gostoprimstvo ne sme prekoračiti ono što bi zdravstveni radnici obično bili spremni da plate za sebe. Gostoprimstvo ne sme obuhvatati sponzorisanje niti organizovanje aktivnosti radi razonode (ulaznice za sportske događaje, pozorišta, koncerte i slično). Kompanije bi trebalo da izbegavaju korišćenje mesta koja su poznata po zabavnim sadržajima ili ekstravagantna.
Udruženje INOVIA ne želi da komentariše aferu u vezi sa farmaceutskom kompanijom Novartis.
– U ovom trenutku Fond INOVIA nije u mogućnosti da govori o vesti koja je došla iz Slovenije o slučaju Novartis. Ne bismo želeli ni na koji način da spekulišemo o mogućim nedozvoljenim aktivnostima Novartisa ili njegovih zaposlenih. Smatramo da će nadležne institucije u različitim zemljama utvrditi istinitost tvrdnji i objektivno proceniti situaciju – zaključuje Kozlovićeva.
Tekst: mr farm. Tatjana Đerković
Foto: Dragana Đorović, arhiva Farmakona
