Mere za racionalnu potrošnju sredstava
Vlade razvijenih zemalja odavno su uvele sistem u kome se forsiraju jeftiniji, generički lekovi. Pitali smo rukovodeći kadar farmaceutskih kompanija kako bi to trebalo rešiti u našoj zemlji i šta misli o formiranju novog kriterijuma za stavljanje lekova na listu Fonda
Mnoge zemlje Evropske unije uvele su reference pricing, sistem koji ograničava upotrebu skupih u zamenu za jeftinije, generičke lekove. Prema podacima PPRI (Pharmaceutical Pricing and Reimbursement Information) – mreže više od 50 vladinih i drugih institucija i osiguranja zemalja Evropske unije osim Rumunije, a uključujući i Albaniju, Kanadu, Norvešku, Švajcarsku i Tursku – 18 od 27 članica PPRI ima taj sistem. Pacijenti po tom sistemu plaćaju razliku između referentne cene (cena koju plaća Fond) i stvarne cene leka. Švedska je taj sistem zamenila sistemom u kome je obaveza originalni lek zameniti generičkim. Od 18 zemalja koje imaju sistem reference price, deset je oformilo spisak referentnih lekova (lekovi koji se mogu menjati propisanim), na osnovu petog nivoa ATC klasifikacije koji određuje hemijski naziv leka. Neke zemlje (Nemačka, Češka...) čak razmatraju zamenu leka sličnim, i to po četvrtom nivou ATC klasifikacije, koja određuje farmakoterapijsku grupu.
U našoj zemlji na snazi je novi kriterijum za stavljanje leka na listu Fonda. Prema tom kriterijumu, svi lekovi iste generike, uključujući i originalne, da bi bili na listi, moraju da snize cenu na cenu najjeftinijeg. Sa rukovodećim kadrom farmaceutskih kompanija razgovarali smo o sprovođenju mera za racionalnu potrošnju sredstava prilikom lečenja.
- Vlade razvijenih zemalja uveliko su uvele sistem u kome se forsiraju jeftiniji, generički lekovi. Kako bi to trebalo rešiti u našoj zemlji?
- Fond je oformio novi kriterijum za stavljanje lekova na listu po kojem svi lekovi iste generike, uključujući i originalne, da bi bili na listi, moraju da snize cenu na cenu najjeftinijeg. To će doneti finansijske olakšice pacijentima i donekle doprineti objektivnijem prepisivanju lekova. Kakvo je vaše mišljenje o tome?
Nevenka Urošević, Belupo d.d., direktorka
Politika koja se vodi u zdravstvenoj zaštiti naše zemlje apsolutno treba da bude restriktivna (pogotovo za zemlje u tranziciji i zemlje sa ograničenim budžetom), ali i da ujedno omogući što kvalitetniju zdravstvenu zaštitu svim pacijentima. To je vrlo teško uskladiti, ali jedan od modusa može biti referentna lista, smanjenje polipragmazije, koje je veoma izraženo u našoj zemlji, uz poštovanje terapijskih vodiča za lečenje različitih oboljenja koje je naše Ministarstvo zdravlja publikovalo, kao i rad na preventivi.
- Smatram da u našoj zemlji treba da se uvedu referentne cene za listu lekova koji idu na teret RZZO-a, a ujedno omogući i slobodno formiranje cena. Na taj način pacijentima će biti dostupni lekovi na recept, a proizvođači će sami odlučiti da li će ići sa referentnom ili višom cenom leka, koju će pacijent morati da doplati. Mislim da je to fer odnos i prema pacijentima i prema proizvođačima, pri čemu Fond republičkog osiguranja finansijski neće biti ugrožen. Sadašnjim kriterijumima za stavljanje lekova na listu forsiraju se domaće kuće, jer strana generika, bez obzira na nižu cenu, ukoliko taj isti lek proizvode dve domaće kuće, nema mogućnost da se nađe na listi, a originatori se takođe stavljaju u nezavidnu poziciju.
Miroslav Kurimski, BayerHealthCare, kantri menadžer
- Životni vek originalnih lekova već je prilično ograničen trajanjem patenta. Generički lekovi neizbežno stižu na tržište čim originalnim lekovima istekne patent. To je prirodan ciklus i zdravstvene vlasti samo bi trebalo da osiguraju da se registracija i proces stavljanja na pozitivnu listu sprovode brzo, efikasno i transparentno. O konačnom izboru leka na kraju ipak odlučuje sam pacijent pošto se konsultuje sa lekarom. U tom lancu donošenja odluke, zdravstvene vlasti ne bi trebalo da dodatno sugerišu koji lek pacijent treba ili ne treba da izabere. Ne vidim nikakav razlog za takvu, dodatnu ulogu zdravstvenih vlasti.
- Logično je i normalno da zdravstveni fond (RZZO) redovno upoređuje lekove sa istom aktivnom supstancom, kao i njihove cene. S druge strane, nema potrebe da se određuje cena leka, dovoljno je da se ograniči na nivo refundacije kojom je grupa generičkih lekova zastupljena na pozitivnoj listi. Zašto bi proizvođač bio primoran da smanji cenu svog leka? Ako pacijent veruje da nema razloga da kupi „isti“ lek po višoj ceni, to verovatno neće ni uraditi. Štaviše, neki od generika uvrštenih u listu nisu prisutni na tržištu ili nemaju isti raspon indikacija. Nema potrebe da se cena direktno reguliše: verujem da bi bila dovoljna redovna revizija nivoa refundacije za sve lekove koji pretenduju na pozitivnu listu.
Jasmina Pavlović, Boehringer Ingelheim, direktorka
Suštinski postoje dva različita koncepta koja mogu da se primenjuju odvojeno ili kombinovano: podsticanje proizvođača da snize cenu i podsticanje propisivača da koriste generički lek. U razvijenim zemljama Evrope proizvođači se podstiču da snize cenu uvođenjem „korpe“ referentnih zemalja čije se cene uzimaju kao osnova za formiranje cene. Pri tome postoje dve bitne razlike u odnosu na primenu tog koncepta u našoj zemlji. To su priznavanje troškova u sistemu i dinamika sistema, što čini da, bez obzira na regulisanje tržišta, nema nestašica lekova, te stoga mislim da ih treba primeniti i kod nas. Priznavanje troškova u sistemu podrazumeva da se za osnovu prilikom formiranja cene uzima proizvođačka cena leka (ne veleprodajna), a zatim priznaju troškovi prema lokalnom zakonodavstvu (da se ne bi desilo da troškove carine snose proizvođač i veletrgovac i tako u startu budu oštećeni). Sistem treba da bude održiv, što znači da postoji mehanizam za redovno ažuriranje kursa za obračun cena i da se snižavanje cena odvija uz puno poštovanje zakona o konkurenciji. Primeri zemalja Evropske unije potvrđuju da se u praksi najbolje pokazao koncept u kome se propisivači podstiču na upotrebu generičkih lekova. Propisivač sam vodi računa o svom budžetu koji dobija na osnovu broja pacijenata, te je samim tim stimulisan da ga koristi racionalno, a Fond ga raznim olakšicama dodatno stimuliše na propisivanje generičkog leka.
- U razvijenim zemljama najčešće se odnos cena generičkog i originalnog leka rešava primenom tzv. referentne liste. Za svaku grupu lekova, na osnovu kriterijuma u čijem formiranju učestvuju nezavisni eksperti za kliničku primenu i nezavisni eksperti za farmakoekonomiju, utvrdi se referentni lek (INN) čiju cenu nadoknađuje Fond (najčešće se uzima ATC klasifikacija Svetske zdravstvene organizacije). Ukoliko smatra da bi pacijentu više koristio neki drugi lek iz iste grupe, lekar mu objašnjava zbog čega je tako, on se usaglašava sa terapijom i plaća razliku u ceni između referentnog i propisanog leka. Na taj način postiže se balans između originalnih i generičkih lekova na listi, transparentnost i održivost liste, jer nema mogućnosti za zloupotrebe, na primer ne bi se moglo desiti da se, iako je već prethodno bila snižena prema kriterijumima Fonda, cena dodatno snižava na štetu konkurencije, tj. da bi konkurentski lek ispao sa pozitivne liste.
Nada Milovanović-Ivančić, Ivančić i sinovi, zamenica generalnog direktora
Mislim da je to neophodan potez u situaciji ekonomske krize i budžetskog deficita. U Austriji, koja je mnogo bogatija od nas, već šest godina forsiraju se generički lekovi, što znači da su i lekari i farmaceuti dužni da prepišu i izdaju prvo domaći generički lek, naravno zbog niže cene, pa tek ako generičkog leka nema, dolazi u obzir inovativni. Ta mera uvedena je na inicijativu njihovih fondova zdravstvenog osiguranja, kojih tamo ima četiri, za razliku od naše zemlje u kojoj postoji jedan fond, koji nema konkurenciju i ponaša se monopolski i u smislu upornog ignorisanja i neuključivanja privatnih apoteka u svoju mrežu. Tu meru štednje trebalo je uvesti i kod nas ranije, jer bismo se tako štednjom u boljim vremenima čuvali za ona lošija.
- Mislim da je to dobar potez zbog štednje, ali i pored toga domaći proizvođači ipak bi trebalo da imaju prednost, jer su oni ti koji zapošljavaju ljude i pune budžet, koji je ionako u deficitu. Uostalom, ne treba zaboraviti skorašnji reklamni slogan Ministarstva trgovine: Kupujmo domaće, obnovimo Srbiju. U prevodu: prepisujmo i izdajmo domaće generičke lekove, jer tako štitimo radna mesta i jačamo privredu.
Vojislav Petrović, Roche d.o.o., direktor
(i 2.) Svi lekovi istog INN-a treba da imaju sličan, ali ne i isti tretman, jer ne treba očekivati da će originalni lekovi uvek moći da se svedu na cenu generičkog. Sistem Co-payment, koji je sada napušten, davao je pacijentu mogućnost izbora. Dakle, ukoliko je želeo da dobije terapiju sa originalnim lekom, pacijent je morao da doplati razliku (od cene najjeftinijeg leka istog INN-a do cene originalnog leka). Sada je situacija crno-bela. Ukoliko original nije na listi, jer hipotetično farmaceutska kuća nije u mogućnosti da svoju cenu originalnog leka prilagodi generičkoj, da bi došao do originalnog leka, pacijent bi trebalo da plati punu cenu (ako to uopšte i bude mogao).
Dakle, potrebno je verovatno naći neko srednje rešenje u kome bi co-payment opstao, s tim da originalni lekovi dobiju limit u ceni, naravno nešto viši od najjeftinijeg generičkog leka.
Time bi pacijent zadržao svoje pravo izbora terapije i doplaćivao tačno definsan iznos, a originalni lekovi mogli bi da budu skuplji samo za određeni procenat da bi se kvalifikovali za sistem co-payment (na primer, 15 odsto najjeftinijeg).
Dušan Vešović, Jadran galenski laboratorij, d.d., direktor
U periodu već osetne ekonomske krize svetskih razmera, legislativnim aktima favorizuje se potrošnja jeftinijih, generičkih lekova u zdravstvenom sektoru. Naime, po nekim statistikama, generički lek može biti i do 80 odsto jeftiniji od originalnog. Tako, posmatrajući situaciju sa ekonomskog aspekta, propisivanjem generičkih lekova omogućiće se znatna ušteda u okviru sistema zdravstvene zaštite, pri čemu pacijenti neće biti uskraćeni za adekvatnu terapiju oboljenja/stanja. Sve to dovelo bi, u perspektivi, do toga da generički lekovi zadrže status preferiranih u nekim zemljama, na primer centralne i istočne Evrope (zbog niže platežne moći stanovništva), dok će u bogatijim društvima biti popularniji nego ranije.
Što se tiče naše zemlje, mislim da je situacija u potpunosti u skladu s gorenavedenim. S jedne strane, favorizuje se propisivanje jeftinijih lekova i time umanjuju troškovi u sektoru zdravstvene zaštite, dok se, s druge strane, posredno stimuliše i proizvodnja domaće farmaceutske industrije.
- Što se tiče aktuelnih kriterijuma za stavljanje lekova na pozitivnu listu, jasno je da zakonodavstvo omogućava prisustvo originatora na pozitivnoj listi samo pod uslovima pod kojima se nalaze i generičari. Dakle, odluka je na originatorima da li će naći ekonomsku računicu time što će sniziti cenu i obezbediti opstanak na pozitivnoj listi. Verujem da će neki to i uraditi. S druge strane, kriterijumi jasno definišu i broj generičara na listi sužavajući ih na čak dva domaća proizvođača. Sve to znatno će pogoditi (i već jeste) inostranu, ali i domaću farmaceutsku industriju generičkih lekova. No, na to gledam kao na jednu od mera domaćeg farmaceutskog sektora (pa i šire) protiv recesije i smatram da će u periodu koji sledi nakon ekonomske krize, kriterijumi za formiranje pozitivne liste lekova biti, ipak, znatno liberalniji.
Tekst: mr ph. Tatjana Đerković
Foto: Dragana Đorović
