Domaće aktuelnosti
Za bronhitis i upalu bešike moći će da se dobije do 14 dana bolovanja, dok će za bronhijanu astmu sa posla moći da se odsutvuje najviše 21 dan, a za teži oblik upale pluća do 30 dana. Tako je propisano novim Pravilnikom o bolovanju, koji bi na osnovu predloga Republičkog fonda za zdravtsveno osiguranje, Ministartsvo zdravlja trebalo da usvoji do kraja godine.
Novim pravilnikom tačno će biti definisano koliko dana bolovanja sleduje pacijentu za određenu bolest ili povredu. Četrnaest dana bolovanja propisano je za bronhitis, upalu srednjeg uha i upalu bešike, 21 dan za bronhijalnu astmu i virusnu upalu pluća, dok će 30 dana bolovanja moći da se dobije za teži oblik virusne ili bakterijske upale pluća, gastroenteritis, lumboišijalgiju, herpes zoster, varičele i mononukleozu.
Jedino u slučaju da se pacijentu stanje ne poboljša ni nakon isteka određenog broja dana, izabrani lekar moći će tom pacijentu da produži bolovanje.
Novi pravilnik, prema rečima Aleksandra Vuksanovića, direktora RFZO-a, donet je sa ciljem sprečavanja zloupotrebe bolovanja, a u njegovoj izradi stručnjaci iz RFZO vodili su se interesima pacijenata, a u vidu su imali i praksu koja postoji u zemljama u okruženju, kao i u Evropskoj uniji.
Prema podacima RFZO, bolovanje je u toku 2011. godine u proseku trajalo 50 dana, a duže od 30 dana za jednu bolest sa posla je odsustvovalo oko 70.000 ljudi.
Jedino u slučaju da se pacijentu stanje ne poboljša ni nakon isteka određenog broja dana, izabrani lekar moći će tom pacijentu da produži bolovanje.
Novi pravilnik, prema rečima Aleksandra Vuksanovića, direktora RFZO-a, donet je sa ciljem sprečavanja zloupotrebe bolovanja, a u njegovoj izradi stručnjaci iz RFZO vodili su se interesima pacijenata, a u vidu su imali i praksu koja postoji u zemljama u okruženju, kao i u Evropskoj uniji.
Prema podacima RFZO, bolovanje je u toku 2011. godine u proseku trajalo 50 dana, a duže od 30 dana za jednu bolest sa posla je odsustvovalo oko 70.000 ljudi.
Ostavite komentar
Svaka žena u u periodu od svoje 45. do 55. godine života prođe kroz menopauzu i važno je ovaj tranzicioni period shvatiti kao alarm za prevenciju neprolaznih posledica menopauze. Jedna od opasnosti menopauze jeste značajan gubitak koštane mase i poremećaj kvaliteta kostiju. U hotelu Balkan 6. decembra projekcijom za novinare filma „Čvrsto sam rešila“ počela je istoimena kampanja koja ima za cilj da bude vodič za zdrav život žena u menopauzi. U ovom vodiču objašnjeni su procesi promena u organizmu žena, razlozi za nastanak preloma kostiju, faktori rizika, pravilan način života, zdrava ishrana, značaj fizičke aktivnosti. Prisutni novinari dobili su i štampani vodič u kome su, osim navedenih objašnjenja, prenete i fizičke vežbe sa fotografijama kao i nekoliko recepata za pravilno izbalansirane obroke. Više informacija može se dobiti na sajtu www.cvrstosamresila.rs
Masne kiseline iz riba i plodova mora poboljšavaju funkciju memorije za 15 odsto, pokazuju rezultati novih istraživanja.
Međunarodni dan borbe protiv side, 1. decembar, obeležen je i ove godine, dvadeset i treći put za redom. Nakon trideset godina borbe protiv ove bolesti, 34 miliona ljudi u svetu živi sa HIV-om. U 2010. godini oko 2,7 miliona ljudi je inficirano, od toga oko 390 hiljada dece, a pretpostavlja se da je oko 1,8 miliona smrti u toj godini izazvano sidom. Zato ovogodišnji slogan „Doći do nule“ govori o nameri svetske zajednice da se postignu tri cilja: „nula novih infekcija HIV-om, nula diskriminacije, nula smrti izazvanih sidom.“
Каncеlаriја zа prеvеnciјu pušеnjа Institutа zа јаvnо zdrаvljе Srbiје Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut i Коmisiја zа prеvеnciјu upоtrеbе duvаnа Ministаrstvа zdrаvljа Rеpubliке Srbiје raspisali su nаgrаdni коnкurs zа izrаdu plакаtа na temu Uživaj bez duvanskog dima povodom Nаciоnаlnоg dаnа bеz duvаnsкоg dimа којi sе оbеlеžаvа 31. јаnuаrа. Konkurs је nаmеnjеn studеntimа оsnоvnih studiја umеtničкih fакultеtа u Rеpublici Srbiјi, a rok za prijem radova je 20. decembar 2011. godine.
U hotelu Kontinental u Beogradu u petak 4. novembra otvoren je II Kongres hematologa Srbije koji je trajao do 7. novembra 2011. Organizatori ovog događaja bili su Klinika za hematologiju KCS i Hematološka sekcija Srpskog lekarskog društva. Na kongresu se okupio veliki broj stručnjaka iz zemlje i inostranstva, a najveći deo programa bio je posvećen predstavljanju rezultata aktuelnih istraživanja iz oblasti hematoloških maligniteta kao i bolesti hemostaze i tromboze, kako je to na otvaranju istakla prof. dr Biljana Mihaljević, direktorka Klinike za hematologiju KCS. Ona je takođe bila i predsednica ovogodišnjeg kongresa na koji je došlo više od tri stotine registrovanih lekara iz Srbije i inostranstva. 
U Kliničkom centru Srbije 22. novembra održana je konferencija za štampu na kojoj je novinarima detaljnije objašnjena procedura kliničkih ispitivanja kod nas, a objavljeni su i podaci o studijama koje se vrše u Kliničkom centru. Pozdravnu reč održao je direktor dr Đorđe Bajec koji je istakao da se kliničkim studijama prilazi veoma ozbiljno, da po našem zakonu sva odobrenja prvo daje Etički odbor, pa Agencija za lekove i da bez kliničkih studija nema medicinskog progresa.
Nemačka kompanija Dr Theiss koja je već više od tri decenije među vodećim proizvođačima lekova na bazi bilja i fitoterapeutskim preparatima u Evropi. Na konferenciji za novinare organizovanoj 22. novembra u hotelu Balkan, kompanija Dr Theiss predstavila je svoj proizvod – pastu za negu zuba Lakalut (Lacalut). Osim ovog brenda, Dr Theiss je u Srbiji prisutan sa preparatima na bazi bilja – Mucoplant i Doliva. Na konferenciji se prisutnima obratio predstavnik kompanije u našoj zemlji mr ph Milan Popović i najavio širi asortiman Dr Theiss proizvoda u Srbiji. Na konferenciji je bio prisutan i vlasniki kompanije Peter Tajs koji je govorio o istoriji svoje kompanije i efikasnosti biljnih preparata u prevenciji.
Izdvajanje za zdravstvo po glavi stanovnika u Srbiji iznose između 220 i 270 evra što je nedovljno da bi se nabavili lekovi i medicinski aparati. Fond mnogo duguje farmaceutskim kompanijama ali nema mehanizme da nekog natera da naplati doprinose. Naročito se doprinosi ne plaćaju u sektorima samostalnih delatnosti, poljoprivrede i velikih preduzeća. Da građani ne bi ostali bez lekova, neophodna je saradnja između farmaceutskih kuća, zdravstvenih institucija i Vlade, a povodom toga je 16. novembra održana panel diskusija pod nazivom „Farmaceutska industrija i zdravstveni sistem Srbije“ koju je organizovao Danas konferens centar. Na panelu su učestvovali Tatjana Radosavljević, direktorka Lekarske komore Srbije, Dragan Matić iz Sektora za finansije RFZO, Ranko Bjelanović menadžer za eksterne poslove MSD Srbija, Ivana Dulanović, menadžerka profesionalne mreže Liga doktora i Vesna Vuković iz Sektora za lekove RFZO.
