U Brazilu postoji potpuna podela na apoteke koje rade sa gotovim lekovima i magistralne apoteke. Izradu lekova po lekarskom receptu rade isključivo magistralne apoteke. U njima je sve personalizovano, od preskripcije i terapije do usluga koje pružaju farmaceuti. Tu se izrađuju sve vrste preparata i uopšte sve što jedan kreativni specijalista iz farmaceutske tehnologije, potpuno aktualizovan sa svetskim trendovima i sirovinama najmodernije tehnologije može da zamisli
Brazil je svuda u svetu poznat kao centar kozmetičkih tretmana i plastične hirurgije. Pacijenti širom sveta dolaze u tu zemlju da se ulepšavaju i uspore starenje nekom od brojnih metoda. U toku godine u Brazilu se sprovede više kozmetičkih i estetskih zahvata nego u svim zemljama Evropske unije zajedno. Taj uticaj odrazio se i na farmaceutsku profesiju i funkcionisanje apoteka uopšte. Pored javnih i klasičnih apoteka u kojima se izdaju samo gotovi lekovi, postoji i veliki broj apoteka koje su organizovane tako da izradu magistralnih i galenskih preparata imaju kao jednu od glavnih delatnosti. Neke apoteke tog tipa nalaze se na više spratova zgrade, imaju dva-tri farmaceuta, ali ukupan broj zaposlenih može da premaši i 60. To je zato što je većina lekova koja se izda pravi ex tempore. U takvim apotekama obično se u prizemlju izdaju lekovi i savetuju pacijenti, dok na spratovima postoje posebne prostorije za izradu kapsula, praškova, masti, krema... U nekim od njih možete u jednom delu sesti, odmoriti se i popiti kafu, a u drugom, koji je odvojen za savetovanje, dobiti savet o upotrebi lekova.
U toj zemlji posebno je razvijena ručna izrada lekovitih pripravaka, koja je u oblasti kozmetologije i estetike u magistralnim apotekama na neverovatno visokom nivou. To je moguće i zato što su na brazilskom tržištu sve materiae primae dostupne ne samo velikim industrijama već i apotekama.
– To znači da sve materije koje ima jedan L´Oréal, ROC ili Stiefel može, samo ako hoće, da ima i apoteka. Svi silikoni Dow Corninga, materije sa eko sertifikatima, aktivne materije Atriuma, Exsymola, BASF-a i svih velikih svetskih proizvođača, u momentu u kome su dostupni industriji dostupni su i magistralnim apotekama, u kojima se organizuje veoma veliki marketing. Velike apoteke ponekad su i zgrade od nekoliko spratova, sa izdvojenim laboratorijama, prave male industrije koje izrađuju i do 20.000 lekova po receptu, imaju i sopstvene časopise i kvalitet na kome mnoge industrije dermokozmetike mogu da im pozavide – izjavljuje ekskluzivno za Farmakon Jelena Cvijić, koja je završila Farmaceutski fakultet u Beogradu, ali u Brazilu radi već devet godina, a duže od šest je konsultant odeljenja Research&Develompent (Istraživanje&Razvoj) za magistralne apoteke i konfekciju tehničkog i marketinškog materijala. Jelena je koordinatorka odeljenja za naprednu kozmetologiju kompanije Consulfarma, koja je lider u svom sektoru.
– Kada sam pre devet godina došla u Brazil, moj cilj bio je da završim postdiplomske studije iz kozmetologije na fakultetu Univerziteta UNIMEP. Kako su studije bile na portugalskom, morala sam prvo da savladam jezik, a onda me je put odveo na drugu stranu. Specijalizaciju iz kozmetologije završila sam nešto kasnije, ali ne na tom fakultetu. Završila sam još neka usavršavanja, usko specifična iz ortomolekularne medicine i farmaceutske tehnologije – objašnjava Jelena Cvijić.
Obrazovanje
U Brazilu postoje državni i privatni fakulteti. Državni imaju veću tradiciju, bolje su opremljeni, imaju svetski poznata i priznata imena (UNICAMP, USP, UNESP...), ali ih je teško upisati, jer prosečno 30 kandidata konkuriše za jedno mesto na fakultetu, a potpuno su besplatni i garantuju bolji posao. Upis na privatni fakultet praktično je zagarantovan, ali su školarine, u zavisnosti od renomea fakulteta, veoma visoke: mesečno oko 500 dolara. Posle srednje škole, koja traje tri godine, Brazilci počinju studije koje traju četiri godine sa 16, 17 ili 18 godina, tako da veoma mladi završavaju fakultet i već su na tržištu. Smerovi nisu jedinstveni, njihova definicija zavisi od samog fakulteta i orijentisani su ka lekovima i drogama, kontroli kvaliteta, biohemiji, industriji, hospitalnoj farmaciji.
Po završenom fakultetu, farmaceut može da radi u industriji lekova, kozmetičkoj industriji, industriji humane hrane ili hrane za životinje, u bolnicama i medicinskim centrima, apotekama za prodaju gotovih lekova ili magistralnim apotekama, u predstavništvima za distribuciju lekova i materije prime za magistralne apoteke.
Prema rečima naše sagovornice, u Brazilu postoji potpuna podela na apoteke koje rade sa gotovim lekovima i magistralne apoteke. Izradu lekova po lekarskom receptu rade isključivo magistralne apoteke. U apotekama koje rade sa gotovim lekovima i preparatima, farmaceut ne izdaje lek. Osim jednog do dva farmaceuta u smeni, u samoj apoteci radi barem još šest-sedam tehničara i kasira, i svi imaju pravo da izdaju lekove.
– U magistralnim apotekama pristup profesiji i radu potpuno je drugačiji nego u apotekama koje rade sa gotovim lekovima. Upravo su njihove magistralne apoteke onakve kako sam zamišljala da se radilo pre nego što su došle velike industrije. Sve je personalizovano, od preskripcije i terapije do usluga koje pružaju farmaceuti. U magistralnim apotekama izrađuju se sve vrste preparata: kapsule i sirupi za oralnu upotrebu, medicinski i kozmetički preparati za lokalnu upotrebu, šejkovi i supe po preskripciji nutricionista ili nutrologa, lekovi koji podležu posebnoj kontroli, preparati za zaštitu od sunca i uopšte sve što jedan kreativni specijalista iz farmaceutske tehnologije, potpuno aktuelizovan sa svetskim trendovima i sirovinama najmodernije tehnologije može da zamisli – objašnjava Cvijićeva.
U magistralnoj apoteci lekove može da prepiše samo lekar. Nutricionalni suplement, vitamine i minerale u dozama RDA, kao i neke fitoterapike može da prepiše nutricionista, a farmaceut može da prepiše ili izda bez lekarskog recepta kozmetičke preparate, kao i dermokozmetičke u kojima koncentracija droge ne prelazi propisane koncentracije. U takvim apotekama postoje kartoni pacijenata, posebni tretmani specifičnih grupa bolesnika (dijabetičari, srčani bolesnici, stariji ljudi). Magistralni farmaceuti imaju vrlo blizak profesionalni odnos sa lekarima jer lekarima su potrebni saveti i objašnjenja oko izbora podloge, asocijacija atkivnih supstanci...
– Pored toga, magistralne apoteke, slično velikim industrijama, razvijaju sopstveni propagandni materijal za svoje preparate, razvijaju nove baze, šampone, balzame i kreme za kosu, sopstvene kreme za zaštitu od sunca, čitaju najnovija istraživanja i terapije i nakon pripreme materijala, obilaze lekare i predstavljaju im svoj rad. One koje to ne rade same, konsultantske firme, kao što je moja, razvijaju formulacije, terapije i materijal za njih. Takav individualni i diferenciran tretman ima, naravno, i svoju finansijsku težinu i nije pristupačan celoj populaciji – dodaje Cvijićeva.
Pošto farmaceuti u apotekama često nemaju dovoljno vremena da prate najnovija dostignuća iz oblasti farmaceutske tehnologije i kozmetologije, testiraju i montiraju materijal, to rade konsultantske firme poput Jelenine. Zatim se u tim firmama jednom mesečno organizuje predavanje gde se farmaceutima apoteke koja je njihov klijent u vezi sa novim „montiranim materijalom“ sve objasni, pokaže šta i kako da kažu lekarima u svojim propagandnim aktivnostima.
Francuska kompanija Sederma ovih je dana, recimo, lansirala novu aktivnu supstancu koja se koristi u kozmetičkim preparatima za stariju kožu Essenskin. Ta materija prima nalazi se sada na tržištu.
– Predstavnici Sederme po običaju će obići velike fabrike (Natura, Boticario, Vichy, La Roche...), pokazati studije in vitro i in vivo, neće obići svaku apoteku i svakog lekara u Brazilu, ali doći će u našu kompaniju. Meni pokažu sve, ja pitam sve što me interesuje tehnički (stabilnost, pH...), onda uzmem njihov orginalni materijal i napravim materijal za predstavljanje lekarima i farmaceutima. Znači, nađem studije publikovane na Pubmedu koje govore u prilog nekoj od komponenata te materije prime, objasnim im šta je ta nova aktivna supstanca, kako deluje, predstavim testove urađene u Sedermi o Essenskinu i objasnim im kako i za šta da prepisuju. Onda im dam od osam do deset formulacija, sa samim Essenskinom ili sa nekim drugim kozmetičkim supstancama koje deluju sinergistički, potom različite opcije za bazu, što zavisi od moje kreativnosti i od toga za šta to konkretno služi, a sve te formule prethodno testiram. Tako moja ekipa razvije mesečno barem 18 takvih materijala – objašnjava nam Cvijićeva.
I izdavanje lekova u apotekama u Brazilu takođe ima svoje specifičnosti. Ukoliko se prepiše, lek sa zaštićenim nazivom mora da se izda, ali ukoliko se prepiše generički lek, farmaceut može da napravi taj preparat ex tempore. Za svaki lek koji se pripremi na licu mesta apoteci se plaća oko evro i po.
Publikacije Consulfarme
– Odeljenje u kojem ja radim u okviru Consulfarme izdaje tri časopisa. Jedan je In Cosmeto (danas se zove Cosmetic Ingredients http://www.cicosmetic.com), koji objavljuje tehnički materijal za proizvođače materije prime, odnosno nove formulacije koje smo mi razvili i testirali i gotove proizvode na tržištu. Radimo i In Pele, koji je namenjen samo lekarima i dermatolozima i u kome se mogu pročitati nove, najinteresantnije studije o najnovijim terapijama. Treći časopis A Fórmula samo je za farmaceute, a bavi se novim terapijama iz svih specijalnosti i novim kliničkim studijama – kaže Jelena Cvijić.
U apotekama gde se izdaju samo gotovi lekovi, oni koji spadaju u grupu kontrolisanih supstanci (benzodiazepini, antikonvulzivi, opioidni analgetici...) drže se pod ključem, a evidencija o njihovom izdavanju vodi se u velikoj knjizi A4 – black book. Izdaju se originalni i generički lekovi, a legalno je izdati lek koji je sličan propisanom (lek istog sastava ili iz iste farmakoterapijske grupe) kao jeftinija alternativa originalnim lekovima.
Javne apoteke obično funkcionišu komercijalno, mada ima izuzetaka. U nekim od njih nude se usluge imunizacije posredstvom medicinskog osoblja. Državni savet farmaceuta (Federal Council of Pharmacists) razvio je novi model javnih apoteka sa ciljem da to postanu zdravstveni centri u kojima će se sprovoditi edukativne kampanje, obavljati usluge imunizacije, i sve što je u razvijenijim zemljama uspostavljeno kao model.
Farmaceuti se u Brazilu trenutno suočavaju sa izazovima profesije. Pre tri godine Ministarstvo zdravlja prvi put je uključilo farmaceutske usluge u budžet koji je obezbeđen za primarnu zdravstvenu zaštitu.
Apoteku, inače, može da otvori svako ko ima sredstava, ali u apotekama koje rade sa gotovim lekovima neophodno je da bude zaposlen bar jedan farmaceut u smeni, odnosno jedan do dva farmaceuta u svakom odeljenju magistralne apoteke.
Od momenta kada završi fakultet, farmaceut u Brazilu prinuđen je da se neprestano obrazuje i dopunjuje znanja. Magistralni farmaceuti imaju svoje posebno udruženje koje organizuje kurseve, specijalizacije, kongrese i sajmove i izdaje časopis.
– Svako od nas konstantno je na Pubmedu, gde čita medicinske studije, na kursevima, specijalizacijama i radionicama iz raznih oblasti. Idemo na domaće i svetske sajmove, čitamo svetske publikacije, proučavamo konkurente, jer ako ne ideš u korak sa svojim vremenom, znanjem i tehnologijom, zaista ostaješ pozadi i nisi više konkurentan – zaključuje Jelena Cvijić.
Tekst: mr farm. Tatjana Đerković
Foto: Jelena Cvijić
