Farmakon - Časopis specijalizovan za apotekarstvo

U Švedskoj je donedavno državni lanac apoteka Apoteksbolaget imao monopol. Od sledeće godine, apoteku će moći da otvaraju i privatna lica. Apotekari u Švedskoj zaduženi su za pružanje informacija o lekovima. Osim saveta o korišćenju lekova, u nekim apotekama se može dobiti i pomoć za promenu stila života, za šta postoje specijalno obučeni farmaceuti čije se usluge plaćaju

Švedska je uvek bila poznata po dobro organizovanom zdravstvenom sistemu u kome se i u apotekama radi veoma profesionalno. Studenti farmacije mogu da biraju između smera apotekara, na kome studiranje traje pet godina i gde su osnovni predmeti hemija, farmaceutska tehnologija, farmakologija, naučno istraživanje i razvoj kvaliteta, i smera receptarie, koji traje tri godine i kao osnovne predmete ima hemiju, biomedicinu, uskostručne predmete i veštine komunikacije, retorike... U apotekama može da radi svaki farmaceut koji završi bilo koji od ta dva smera. Tehničari koji su obrazovanje stekli pre početka osamdesetih godina prošlog veka mogu izdavati lekove uz potpis farmaceuta, dok se asistenti isključivo bave prodajom. Prema poslednjim statističkim podacima, u Švedskoj ima 1.300 diplomiranih farmaceuta i 5.000 farmaceuta koji su završili receptarie smer.

Ipak, u apotekarskom sektoru Švedske poslednjih nekoliko godina dogodile su se velike promene. Tako su od sedamdesetih godina prošlog veka do danas, apoteke bile u vlasništvu države, a monopol je držao lanac Apoteksbolaget (danas Apoteket AB). Posle pobede nacionalne stranke Moderati na poslednjim izborima, počele su promene i u apotekarskom sektoru, tako da će od sledeće godine apoteku moći da otvori i privatno lice koje ne mora da bude farmaceut, a jedino ograničenje je što to neće moći da urade lekari.

U svakoj apoteci, bez obzira na to ko je vlasnik, farmaceut će morati da bude stalno prisutan, a svi lekovi koji se izdaju na recept moraće da budu u ponudi. Uskoro će biti omogućena i kupovina OTC preparata na benzinskim pumpama, prodavnicama mešovite robe i drugim sličnim objektima. Trenutno u Švedskoj ima 950 apoteka, od kojih 77 u bolnicama, a postoje i posebne apoteke koje postaju sve značajnije na tržištu i u kojima se može kupiti sve ono što nude i klasične apoteke, a ne prodaje se na recept. Postoje i posebna mesta, najčešće pri prodavnicama, gde se na recept može podići lek koji je pripremljen u obližnoj apoteci, a u dogovoru sa farmaceutom. Taj oblik prodaje najčešći je u selima i manjim mestima kako bi lekovi bili dostupni svim pacijentima i kako se apoteka ne bi morala otvarati za mali broj ljudi.

Živeti u zdravlju

– Prvi put u švedsku apoteku ušla sam kao pacijent. Naime, trebalo je da podignem jedan lek na recept i misleći da ću to brzo obaviti, ostavila sam decu samu kod kuće i otrčala do lokalne apoteke udaljene stotinak metara. Kao i svugde u Švedskoj, i u apoteci se uzima broj i čeka. Čekala sam najmanje pola sata i shvatila da još dugo neću doći na red iako je ispred mene bilo svega nekoliko ljudi. Kada sam počela da radim, shvatila sam zašto je tako – kaže dipl. ph Gorana Knežević, koja od 2000. godine radi u Švedskoj kao farmaceut u apoteci.

Gorana Knežević je, inače, završila Farmaceutski fakultet u Beogradu 1985, a u Švedsku je otišla u maju 1994. Pošto je dobila potvrdu da je njeno farmaceutsko obrazovanje stečeno u Beogradu na nivou švedskog apotekara, završila je kurs švedskog jezika pri Univerzitetu u Geteborgu, radila na praksi u apoteci 20 nedelja, položila farmakoterapiju, statistiku i zakone i stekla pravo da radi kao farmaceut u švedskoj apoteci. Prvi posao dobila je u julu 2000.

Naša sagovornica objašnjava koliko je vremena potrebno da bi se izdali lekovi i navodi da je prilikom izdavanja leka farmaceut dužan da registruje podatke o pacijentu, ime i radno mesto lekara, lek i doziranje i sve to zapiše na etiketi koja se lepi na kutiju leka. Podaci o leku zatim se kontrolišu i na kompjuteru radi sigurnosti da je sa police uzet pravi lek. Ako pacijent podiže više lekova, sve iziskuje više vremena. Zato farmaceuti pri prvom kontaktu sa pacijentima procenjuju koliko traje izdavanje leka, pa se pacijenti kod kojih izdavanje traje do četiri minuta uslužuju odmah, a oni za koje je zbog savetovanja ili većeg broja recepata potrebno više vremena, čekaju u drugom redu.

Takav sistem uveden je, kaže Kneževićeva, da bi se smanjili redovi i da pacijenti koji podižu jedan lek ne bi dugo čekali. Međutim, da bi takav način rada funkcionisao, potrebno je imati dovoljan broj farmaceuta za recepturom, što nije uvek moguće. Tako se dešava da pacijenti čekaju dugo da bi došli na red prvi put, a onda čekaju i u drugom redu ukoliko imaju više recepata, zbog čega se često žale. Ipak, bez obzira na nezadovoljstvo pacijenata zbog dužeg čekanja u redu, stručnost apotekara nikad se ne dovodi u pitanje.

– Živeti u zdravlju je vizija apoteka u Švedskoj, jer se u njima, osim saveta o korišćenju lekova, može dobiti i pomoć. Ukoliko želite da promenite stil života, dobićete savet kako da prestanete da pušite, kako da smanjite telesnu težinu ili kako da počnete fizičke aktivnosti. Za to postoje specijalno obučeni farmaceuti – Hälsocoacher – čije se usluge plaćaju – kaže Gorana Knežević.

Apotekari u Švedskoj zaduženi su i za pružanje informacija, ali i za stručnost ostalih zaposlenih (farmaceutskih tehničara, asistenata i farmaceuta koji su završili receptarie smer). Oni pomažu kolegama u rešavanju problema vezanih za upotrebu lekova, procenjuju da li interakcija može imati kliničku važnost, a planiraju i sprovode edukaciju zaposlenih u apoteci.

– Pacijenti sa farmaceutom mogu zakazati razgovor o interakcijama ili neželjenim dejstvima lekova, koji, na primer, traje petnaest minuta. Ukoliko pacijent koristi više lekova i želi da se njegova medikacija prati, može se registrovati kao profil pacijent. U tom slučaju kompjuterski se registruju svi lekovi koje pacijent koristi, eventualni problemi i saveti koji mu se pružaju. Svi farmaceuti koji su uključeni u praćenje upotrebe lekova moraju da završe specijalne kurseve tokom kojih se obučavaju da što bolje komuniciraju sa pacijentom. Oko 300 apoteka pruža tu vrstu usluge, a država pokriva troškove – kaže Kneževićeva i dodaje da se u švedskim apotekama na recept izdaju i lekovi za životinje.

Sistem za greške

Da bi se greške prilikom izdavanja lekova svele na minimum, švedske apoteke razvile su sistem kojim se prati izdavanje lekova. Sve greške registruju se da bi se ta baza podataka, posle detaljnih analiza, koristila za poboljšanje kvaliteta usluga apoteka.

– Važan zadatak farmaceuta je da se u dijalogu sa pacijentom uveri da je ovaj razumeo kako treba da koristi lek. Problemi koji se mogu javiti ako je pacijent pogrešno razumeo upotrebu leka, jesu predoziranje, nedovoljno doziranje, pogrešno čuvanje leka, kontraindikacija, interakcija, istovremena upotreba leka sličnog delovanja... Sve to registruje se u bazi problema i vezuje za određeni lek, a registruje se i mera koju farmaceut preuzme u rešavanju problema. O zabeleženim problemima raspravlja se na stručnim skupovima, a proglašava se i problem meseca. Zato je dijalog između pacijenta i farmaceuta toliko važan – zaključuje Kneževićeva.

Švedsko farmaceutsko društvo

– Novi regulatorni sistem koji i privatnom licu daje mogućnost da otvori apoteku ima za cilj da se poveća efikasnost, poboljša dostupnost pacijentima, podstakne konkurencija cena, kao i sigurna i efikasna upotreba lekova – kaže Inger Erlandson, iz Švedskog farmaceutskog društva, kojoj smo se obratili imejlom i koja nam je rado odgovorila na pitanje kakva je sada situacija u farmaceutskom sektoru u njenoj zemlji.

Baza podataka i informacioni sistem koji je bio u vlasništvu Apoteketa AB, sada je u vlasništvu države i na kompetitivnoj bazi biće dostupan svima koji su u apotekarskom biznisu. Zakon kojim i privatno lice ima pravo da otvori apoteku stupiće na snagu u julu sledeće godine.

– Ovo je jedinstven primer u svetu gde se tržište apoteka nad kojim je državni lanac apoteka imao monopol transformiše u tržište u kome vlada ravnoteža aktera – dodaje Inger Erlandson.

Švedsko farmaceutsko društvo bori se da njihovi članovi dobiju što bolje uslove otvaranja apoteka kako bi se sprečio zastoj u preuzimanju apoteka državnog lanca Apoteket AB, kao i da bi na tržištu bila veća ponuda. Farmaceutsko društvo Švedske zalaže se, takođe, da se spreči vertikalna integracija apoteka, kao i da država ne dozvoli kupovinu 80-100 apoteka lanca Apoteket AB odjednom. U tom slučaju, smanjila bi se mogućnost da farmaceuti kupe već postojeće apoteke, pa bi morali da otvaraju potpuno nove, što bi im otežalo uslove započinjanja biznisa.

U Švedskoj se vode rasprave o mogućnosti da vlasnici apoteka pregovaraju o ceni lekova sa proizvođačima ili veledrogerijama. Farmaceutsko društvo zalaže se da cena leka ostane pitanje kojim će se baviti državni organi i da bude transparentna kako bi farmaceuti mogli više vremena da posvete svom zanimanju, odnosno savetovanju pacijenata o racionalnoj upotrebi lekova.

– Naše društvo trenutno organizuje razne kurseve za svoje članove i ostale farmaceute u Švedskoj, koji im pomažu da se što bolje pripreme za novonastalu situaciju na farmaceutskom tržištu. Organizuju se mnogi stručni sastanci i edukacije kako postati samozaposleni farmaceut – kaže Inger Erlandson.

Tekst: mr ph. Tatjana Đerković
Foto: Gorana Knežević