Reforma u zdravstvenom sistemu koja baca sve veći fokus na pacijenta, menja i uloge farmaceuta i farmaceutskih tehničara u Kanadi. Danas, na primer, farmaceuti obilaze pacijente po njihovim kućama i učestvuju u sprovođenju terapije zajedno sa lekarima. U nekim provincijama ovlašćeni su da pacijentima produže hroničnu terapiju, dok im u drugim slobodno prepisuju lekove, modifikuju doze, prate terapiju i pišu stručna mišljenja o prepisanoj terapiji
Razvoj u edukaciji i obavljanju praktične delatnosti farmaceuta u Kanadi doveo je do stvaranja novih trendova u pružanju farmaceutskih usluga, tako da se uloga farmaceuta u toj zemlji znatno proširila sve više uključujući farmaceute u saradnji sa drugim zdravstvenim profesionalcima kada je u pitanju lečenje pacijenata. Trenutno se u akademskim krugovima farmaceutskih univerziteta raspravlja o tome kako najbolje prilagoditi plan studija trenutnim zahtevima i trendovima u farmaceutskoj profesiji. Raspravlja se i o tome da li da titula doktora farmacije (PharmD) bude obavezna za obavljanje farmaceutske prakse u Kanadi. Farmaceuti u Kanadi obavljaju svoju praksu u različitim ustanovama, javnim i bolničkim apotekama, bolnicama, kućnoj nezi, ambulantama, kanadskoj vojsci, farmaceutskoj industriji, vladi, profesionalnim organizacijama, farmaceutskom konsaltingu...
– Farmaceutska diploma dobija se na univerzitetu i obično je četvorogodišnja sprema i može trajati do šest godina za doktorsku disertaciju (doktorat). Farmaceuti mogu raditi u prodaji, bolnicama, pri istraživanjima, farmaceutskim kompanijama ili kao savetnici, tj. konsultanti. Postoje i specijalizovani farmaceuti generalno u bolnicama, kao i farmaceuti koji se specijalizuju u onkologiji, kardiologiji, pedijatriji i hitnim slučajevima – kaže za Farmakon diplomirani farmaceut Majk Halil, koji u Torontu ima svoju apoteku više od deset godina.
Još osamdesetih godina prošlog veka u Kanadi su se sprovodile studije koje su pokazale da je u zdravstvu farmaceutska profesija nedovoljno iskorišćena i da znanje koje farmaceuti poseduju nije dovoljno iskorišćeno. Budući da se sve više potencira prevencija bolesti i racionalna upotreba zdravstvenih sredstava, trend je da se fokus farmaceutske profesije sa proizvoda pomera direktno ka pacijentima.
Farmaceutska praksa
Reforma u zdravstvenom sistemu koja baca sve veći fokus na pacijenta, menja i uloge farmaceuta i farmaceutskih tehničara u Kanadi. Danas, na primer, farmaceuti obilaze pacijente po njihovim kućama, učestvuju u vođenju terapije pacijenata... Oni, isto tako, blisko sarađuju sa lekarima i biraju sa njima odgovarajuće terapije za pacijente, naročito kada su u pitanju hronične bolesti, promovišu zdrave životne navike i prevenciju bolesti.
– Obaveze farmaceuta koji radi u apoteci su ogromne. Farmaceut savetuje pri uzimanju lekova, interakcijama među lekovima, prati bolesti, daje preporuke pri kućnom lečenju, vodi kartone pacijenata, stalno komunicira i sarađuje sa lekarima... Kartoni moraju biti vođeni dve godine minimalno. Nov propis farmaceutima omogućava da vakcinišu pacijente, produžavaju ili menjaju recepte, a negde i da ih ograničeno prepisuju – objašnjava Halil.
U javnoj apoteci farmaceuti obično rade na pozicijama apotekara (staff), menadžera apoteke ili (su)vlasnika. Farmaceuti savetuju pacijente o upotrebi lekova koristeći više tehnologije (kompjuterizovane baze podataka, provere interakcije lekova, informacije o lekovima iz baze, korespodencija sa osiguranjima...). Farmaceutski tehničari znatno su uključeni u poslove kako bi farmaceuta oslobodili administrativnih aktivnosti da bi se odvojilo više vremena za brigu o pacijentu. Ovlašćenja koja ima farmaceutski tehničar variraju od provincije do provincije u Kanadi. Recimo, provincija Ontario uvela je zakon po kome registrovani farmaceutski tehničari (posle polaganja nekih ispita) mogu da učestvuju u izdavanju lekova, a farmaceut ne mora da proveri lek pre izdavanja (double check može da obavi drugi farmaceutski tehničar radi sigurnosti, umesto farmaceuta).
Što se tiče ovlašćenja koja imaju sami farmaceuti, ona, isto tako, variraju od provincije do provincije. Već dugo su se zdravstveni radnici u Kanadi žalili da oštra pravila u pogledu prepisivanja lekova sprečavaju sprovođenje efikasne zdravstvene zaštite. Kao i u većini zemalja širom sveta, zbog ograničenja prepisivanja lekova samo na lekare, pacijent koji koristi hroničnu terapiju, kada potroši lek, u apoteci ne može da podigne isti taj ukoliko nema recept lekara. Ukoliko bi farmaceut izdao lek, to se tehnički vidi kao prepisivanje lekova, što nije u nadležnosti farmaceuta. Zbog toga su mnoge provincije uvažile sugestije farmaceuta da se ovlašćenja koja oni imaju prošire, uvidevši da je stara legislativa nedovoljna i neefikasna. Tako u mnogim provincijama farmaceuti mogu da izdaju lekove za hronične bolesnike, odnosno da ih prepišu umesto lekara i izdaju. Mnoge provincije uvidele su da legislativa treba da se dalje proširuje i menja, pa su otišle još dalje kada je u pitanju ovlašćenje farmaceuta u praksi.
Provincija Ontario uvela je model u kome drugi zdravstveni profesioalac (lekar) pismeno delegira farmaceuta da prepiše pacijentu lek, modifikuje dozu, prati terapiju... To daje za pravo farmaceutu da radeći u porodičnom zdravstvenom timu, modifikuje doze, recimo, fenitoina ili litijuma na osnovu laboratorijskih testova koje je naložio pacijentu da uradi, i samim tim da prati terapiju pacijenta. Ovlašćenja koja farmaceut može još dobiti jesu i prepisivanje lekova u određenim okolnostima, započinjanje antihipertenzivne terapije, za koju je farmaceut odgovoran da prati i prilagođava doze. U toj provinciji, farmaceut, dakle, nije automatski ovlašćen za opisane aktivnosti, ali može da primenjuje takvu praksu po nalogu lekara.
U provinciji Kvebek farmaceuti mogu da predlažu terapijske alternative. Da bi se optimizovala terapija, provincija je izdala registar u kome su objavljene dokazima potkrepljene terapijske alternative kako bi se osigurala cost-effective racionalna farmakoterapija. Farmaceuti imaju ovlašćenja u toj provinciji da menjaju terapiju pacijentu koristeći registar lekova, bez konsultacije sa lekarom. U Kvebeku je, dodatno, zadatak farmaceuta i da po potrebi daje stručno mišljenje o terapiji koju pacijent prima. On dokumentuje stručnu procenu kvaliteta farmakoterapije koja je prepisana pacijentu bez obzira na to da li su lekovi uopšte izdati i farmaceuti su plaćeni za pružanje te usluge.
Nešto slično primenjuje i provincija Ontario. Naime, svaki pacijent koji prima više od tri leka u okviru terapije, može da zakaže razgovor sa farmaceutom od 30 minuta tokom kojih će farmaceut sagledati terapiju, zdravstveni status pacijenta i zatim mu pružiti dodatne savete i edukovati ga o terapiji kako bi razumeo zašto pije sve te lekove. Tako se poboljšava komplijansa i pravilna primena terapije. Ta usluga zove se MedCheck system, koji država refundira farmaceutu za uslugu pruženu pacijentu (farmaceut fakturiše pruženu uslugu i država plaća za nju).
Provincija Alberta otišla je najdalje sa ovlašćenjima farmaceuta u okviru sprovođenja zdravstvene zaštite. Naime, u aprilu 2007. godine farmaceutima je dato pravo da potpuno nezavisno prepisuju lekove pacijentima, bez obzira na mišljenje medicinske asocijacije koja se suprotstavlja tome. Farmaceuti prepisuju lekove pažljivo, promišljeno i svesni svojih ograničenja. U većini slučajeva oni sami donose odluke o modifikacij doze, prepisuju lekove u slučajevima kada je dijagnoza jasna, nedvosmislena, i produžavaju pacijentima ustaljene hronične terapije prateći neželjena dejstva lekova i efekat terapije.
U provinciji Manitoba farmaceuti mogu da budu klinički saradnici lekara i učestvuju u sprovođenju i praćenju terapije.
U bolničkim apotekama farmaceuti (PharmD) preuzimaju odgovornost za različite poslove u skladu sa iskustvom i specijalizacijom. Mnoge bolnice nude farmaceutima godinu dana edukacije da bi im obezbedili dodatno kliničko iskustvo. Farmaceuti su u bolničkim apotekama više uključeni u brigu o pacijentima koji se leče kod kuće, ali po potrebi provedu neko kraće vreme (jedan dan...) u bolnici radi nekih intervencija.
Da bi se išlo u korak sa potrebama koje nameće novi vid pružanja zdravstvene zaštite, fakulteti u Kanadi uvode izmene u programe studija. Trenutni izazovi i buduće smernice sa kojima se obrazovanje farmaceuta u Kanadi suočava jesu:
- proširenje programa studija za diplomirane farmaceute,
- integracija farmaceuta iz drugih zemalja u kanadski zdravstveni sistem,
- razvoj programa kontinuirane edukacije tako da se obezbedi da su farmaceuti u praksi spremni za trenutne izazove u pružanju zdravstvene zaštite,
- pronalaženje i edukovanje buduće generacije farmaceuta.
Potražnja za farmaceutima
Farmaceuti u Kanadi čine treću po veličini grupu zdravstvenih profesionalaca. Približno 75 odsto njih radi u javnim apotekama, što predstavlja jednog farmaceuta na otprilike 1.500 Kanađana. Ostalih 15 odsto radi u bolničkim apotekama, a ostalih deset u nekim drugim ustanovama.
Farmaceutski tehničari rade pod nadzorom farmaceuta. Istraživanje koje je pre nekoliko godina rađeno pokazalo je da je u Kanadi velika potražnja za farmaceutima, čemu je u velikoj meri doprinelo starenje stanovništva. S druge strane, farmaceutkinje su brojnije i samim tim part time angažovane (četiri sata dnevno), čime se smanjuje ukupan broj sati dostupnosti farmaceuta u praksi.
Zbog nedostatka radne snage, mnoge su apoteke, uključujući i bolničke, morale da ukinu neke usluge u apotekama, kao i da skrate radno vreme. Jedan od načina kako se Kanađani bore sa manjkom radne snage u farmaceutskim krugovima jeste i davanje većih ovlašćenja farmaceutskim tehničarima. U svakom slučaju, kvalitet obuke farmaceutskih tehničara varira u okviru Kanade. Isto tako, znatan deo inostranih farmaceuta tokom poslednjih godina popunjava rupe u radnoj snazi. Podaci pokazuju da je poslednjih godina broj farmaceuta koji je položio nostrifikaciju rastao većom brzinom nego broj farmaceuta koji u Kanadi završavaju farmaceutski fakultet.
I država ulaže napore da racionalno rasporedi radnu snagu. Većina stanovništva u Kanadi naseljava urbana naselja, bliža američkoj granici. Severniji i ruralni delovi Kanade konstantno su u manjku zdravstvenih profesionalaca. Vlada nastoji da privuče zdravstvene profesionalce i u te krajeve, dajući mnoge olakšice prilikom zapošljavanja kao što su početne plate oko 100.000 dolara godišnje, plus mnoge druge beneficije.
Trend
Za otvaranje apoteke, objašnjava naš sagovornik, farmaceut mora imati važeću dozvolu za rad i biti njen većinski vlasnik. Radnje (apoteke) moraju poštovati sva pravila, a proverava ih Ontario College of Pharmacists.
Nezavisni farmaceutski sektor u Kanadi se polako gubi, dok lanac apoteka nastavlja da raste. To je dovelo do prilične zabrinutosti u vezi s tim ko će u budućnosti voditi farmaceutski sektor. Da li će ga voditi profesionalci ili biznismeni koji nemaju puno znanja o farmaciji? Dok je jedan deo farmaceuta zabrinut zbog trenda na apotekarskom tržištu, farmaceuti koji su tek izašli sa fakulteta veoma su zadovoljni što mogu da rade u lancima apoteka kao apotekari ili menadžeri apoteke i da se koncentrišu na brigu o pacijentu, a da neko drugi više vodi računa o vođenju samog biznisa.
Tekst: mr farm. Tatjana Đerković
Foto: arhiva Farmakona
