Italijanske apoteke odlikuju kvalitet, stručni kadar, dobro organizovano radno vreme i mogućnost dobijanja velikog broja lekova preko Nacionalnog sanitarnog fonda. Ulazak stranog kapitala u apotekarski sektor i nova pravila distribucije lekova, naterali su pomalo uljuljkane tradicionaliste da se reorganizuju, udruže, ponude bolje cene i nove usluge. Tako su Italijani izgradili moderniju apoteku kao mesto u koje pacijenti još uvek imaju najviše poverenja
Posle anglosaksonskog i skandinavskog apotekarskog sistema koje smo predstvili u prethodnim brojevima, u ovom Farmakonu ćemo vas upoznati sa mediteranskim tipom apoteke. Odlike farmaceutske usluge u Italiji su kvalitet, stručni kadar i radno vreme organizovano tako da obezbeđuje uslugu u svakom trenutku i mogućnost dobijanja velikog broja lekova preko Nacionalnog sanitarnog fonda. Istraživanja pokazuju da je sanitarni sistem Italije jedan od najboljih na svetu. Osim toga, taj sistem još uvek uspeva da očuva klasični vid apoteke.
- Farmaceut je u Italiji pre svega zdravstveni radnik koji izdaje lekove, kontroliše ispravnost lekarskog recepta i objašnjava pacijentu način upotrebe leka. On daje savete kod lakših oboljenja za koja nije neophodna posebna dijagnostika. Prati pacijenta i ukoliko ovaj želi da oslabi, ima problema sa kožom... informiše ga o mogućnostima prevencije, o dijetetskim suplementima i lekovima koji se koriste za tu svrhu ili različitim dijagnostičkim testovima koji se mogu obaviti u apoteci.
U sklopu razvoja onoga što se u Italiji naziva uslužna apoteka, osim standardnih, postoji i niz dodatnih usluga kao što su merenje pritiska (najrasprostranjenija), težine, glikemije, holesterola, testiranje na celijakiju ili Helicobacter pilori autotestovima, izdavanje različitih aparata za kućnu upotrebu. Farmaceut kontroliše i terapiju nekim lekovima. Uloga farmaceuta biće sve značajnia (ako to farmaceut bude želeo) u podršci prevenciji i promociji zdravlja – kaže dr Analiza Liđi, farmaceut u privatizovanoj opštinskoj apoteci Sandonato.
Organizacija prosečne italijanske apoteke
Dr Čezare Gvidi, vlasnik apoteke Guidi i predsednik farmaceutske kooperative jedne regije u Italiji, za Farmakon govori o tome kako funkcionišu italijanske apoteke.
– Jednu prosečnu italijansku apoteku čine vlasnik ili direktor, saradnici, to jest diplomirani farmaceuti koji izdaju lekove, pružaju informacije, savetuju. Tu su često i osobe zadužene za asortiman drugih proizvoda i kozmetike, koje ne moraju biti farmaceuti. Važnu ulogu svakako ima i magacioner, koji održava kontakte sa veledrogerijama i ostalim dobavljačima, kontroliše redovno stanje, prima i raspoređuje robu. Neke apoteke imaju i osobu zaduženu za administrativni deo posla.
U apotekama rade i farmaceuti odgovorni za galensku i magistralnu preparativu. Nažalost, preparativa se sve manje radi, jer je sve manje lekara prepisuje, a i propisi koji regulišu dobru laboratorijsku praksu sve su stroži i zahtevaju sve skuplju i moderniju opremu. Malo je apoteka koje mogu da ulažu u tako opremljene laboratorije budući da je potražnja mala – objašnjava dr Čezare Gvidi.
Nacionalna federacija apoteka u službi „nove apoteke“
Jedan od planova za budućnost svakako je i elektronski recept. Predsednica Nacionalne federacije apoteka dr Analiza Raka ekskluzivno za Farmakon objašnjava:
– Rano je govoriti o realizaciji te ideje, još uvek smo u eksperimentalnoj fazi, u nekim se regijama, razvijenijim, više priča o tome, u nekim manje. Potrebno je, pre svega, obezbediti tehničku podršku, ADSL linije i ostalo, ali ćemo stići i do toga. U svakom slučaju, ovo će predstavljati veliku prednost, mnogo manje papirologije i veću mogućnost kontrole potrošnje sredstava Nacionalnog sanitarnog fonda.
Apoteke u Italiji se obično snabdevaju preko tri-četiri dobavljača, uglavnom veledrogerija, a retko direktno od proizvođača. Asortiman čine lekovi (70 odsto) i drugi proizvodi (30 odsto). Oko 80 odsto lekova koji se izdaju na recept pokriva Nacionalni sanitarni fond. Lekovi koji se izdaju na recept podeljeni su u dve grupe. Grupu A pokriva Nacionalni sanitarni fond, a lekove iz grupe C plaća sam pacijent. Sve značajnije mesto u ponudi apotekarskih usluga zauzimaju fitoterapija i homeopatija. U nekim dobro opremljenim i modernim apotekama tradicionalni lekovi, kojima se okreće sve više pacijenata, posebno su odvojeni od fitoterapije i homeopatije i na svakom sektoru radi posebno edukovan farmaceut. Neke od njih bave se i fitoterapijskom i homeopatskom preparativom. Parafarmaceutski deo ponude apoteka u Italiji danas čine neizostavna kozmetika, oprema za bebe i oprema za higijenu.
– Apoteka može da funkcioniše samostalno i poručuje direktno robu od veledrogerija ili proizvođača, ali se apoteke u Italiji sve češće udružuju u kooperative koje im omogućavaju bolje uslove nabavke i snabdevanja. U takvim slučajevima kooperativa organizuje brojne aktivnosti i nabavku za celu grupu, ali svaka apoteka individualno organizuje promocije, specifične aktivnosti, linije proizvoda – dodaje dr Gvidi.
Apoteka budućnosti fokusirana na usluge Jedan od revolucionarnih događaja u poslednjoj deceniji u apotekarskom sektoru u Italiji jeste liberalizacija distribucije lekova - izlazak lekova iz tradicionalne apoteke. Naime, odnedavno je moguće otvoriti parafarmacije, u kojima se lekovi prodaju bez obaveznog recepta, kao i ostali farmaceutski preparati. Dozvoljeno je da parafarmaceutski ugao postoji i unutar supermarketa, naravno u prisustvu farmaceuta.
– Država i nadležne institucije treba dobro da organizuju liberalizaciju jer je on dobra, ali nikako ne treba uništiti apoteke. Naravno da treba napraviti modernu apoteku, ali njena primarna delatnost treba da ostane zdravstvena zaštita. To je ono što želi i naš aktuelni ministar zdravlja - jaku apoteku, sve bližu Nacionalnom sanitarnom fondu, koja štiti zdravlje građana. Nadamo se da ćemo na osnovu tih principa izgraditi „novu apoteku“, sa novim propisima, koja će, ponavljam, u svakom trenutku i dalje biti u službi zaštite zdravlja – kaže za Farmakon dr Analiza Raka, predsednica Nacionalne federacije apoteka.
Vlasnici malih apoteka u Italji nezadovoljni su novom liberalizacijom distribucije lekova jer u njoj vide slabljenje sopstvenog poslovanja i jačanje velikih konkurenata. Koristi od liberalizacije za sada mogu da osete samo novodiplomirani farmaceuti jer će novi propisi omogućiti otvaranje novih radnih mesta.
Kao odgovor na prodaju lekova u supermarketu pristalice tradicionalnog apotekarskog sistema počeli su da pružaju dodatne usluge koje bi im obezbedile bolji položaj u odnosu na novu konkurenciju.
Tako se,, na primer, neke apoteke grupišu i organizuju zajedničke akcije informisanja građana radi prevencije i zdravstvene zaštite. Neke apoteke već pružaju usluge primarne dijagnostičke analize, a nacrt zakona nagoveštava da će apoteka u budućnosti biti još prisutnija ne samo sa kampanjama prevencije i informisanja i dijagnostičkim uslugama nego i sa kućnom dostavom lekova, praćenjem pacijenata na terapiji i kućnom negom. Tako apoteke, povodom obeležavanja Dana borbe protiv dijabetesa, sprovode konkretne aktivnosti.
– Cela nedelja posvećena je toj bolesti: meri se besplatno glikemija, prodaju se proizvodi bez šećera, osobe koje imaju granične vrednosti glikemije savetuju se da se obrate lekaru pre nego što se razvije teži oblik bolesti koji će zahtevati insulinsku terapiju. Po sličnom principu, kontrolom pritiska i holesterola, postupa se i tokom Nedelje prevencije kardiovaskularnih bolesti – objašnjava dr Patricija Mantoezi iz apoteke Spina.
Deo dodatnih usluga apoteke koji je svakako u stalnoj ekspanziji jeste zakazivanje specijalističkih pregleda čije troškove pokriva Nacionalni sanitarni fond.
Uspešnost preduzimanja mera za očuvanje tradicionalne apoteke pokazuje i jedno istraživanje obavljeno dve godine posle liberalizacije distribucije lekova. Naime, prema rezultatima tog istraživanja, 67 odsto pacijenata i dalje odlazi u svoju apoteku i daje prednost svom dugogodišnjem farmaceutu.
Regulativa u apotekarskom sistemu
Apotekarski sistem Italije podeljen je na državni i privatni sektor. Poslednjih godina državni sektor se gasi jer su neke opštine koje su bile vlasnici apoteka odlučile da ih privatizuju. Naime, oformljena su akcionarska društva za vođenje opštinskih apoteka, koja su potom ustupila većinske kvote multinacionalnim kompanijama koje se bave posredovanjem u distribuciji lekova.
Da bi neko postao vlasnik apoteke u Italiji, potrebno je da ima bar dve godine iskustva u tom poslu. Postoje tri mogućnosti za otvaranje apoteke - prijava na državni konkurs koji omogućava otvaranje novih apoteka, kupovina ili nasleđivanje već postojeće apoteke. Lokacija apoteke ne može biti proizvoljna već je to određeno pravilnicima.
Zakon predviđa otvaranje apoteke na svakih 4.000 stanovnika u opštinama sa više od 12.500 stanovnika i na svakih 5.000 u opštinama sa manje od 12.500 stanovnika. Uprkos toj činjenici, na nacionalnoj teritoriji jedna apoteka pokriva u proseku 3.336 stanovnika. Uspostavljanje novog sedišta apoteke na ovaj je način regulisano i nije slobodno.
– Mnogi to vide kao problem lobija, a po mom mišljenju, liberalizacija otvaranja apoteka pomalo je mač sa dve oštrice. Ko bi ikada poželeo da otvori apoteku u malom mestu u planini sa samo 1.000 stanovnika? Ovako regulisan sistem nalaže da država pomogne onog koji rukovodi takozvanom ruralnom apotekom i tako garantuje da će svuda postojati farmaceutska usluga – navodi dr Analiza Liđi, koja već neko vreme pokušava da konkuriše za dobijanje novog sedišta apoteke.
Ovaj zakonski okvir određuje i način rada i organizaciju radnog vremena apoteka. U Italiji su vikendom otvorene samo dežurne apoteke, ali se ipak, zahvaljujući sistemu pravila, građanima garantuje da u svako doba i na svakom mestu mogu da pronađu otvorenu apoteku koja će im ponuditi većinu lekova i omogućiti neophodne usluge.
Tekst: mr ph. Marija Nenadić
Foto: Marija Nenadić, Dušanka Bakić
