Pravo na otvaranje apoteke u Sloveniji stiče se na osnovu koncesije dobijene na konkursu koji objavljuju opština ili grad. Osnovni kriterijum za raspisivanje konkursa jeste da opština ima potrebu da lekovima snabde do 5.000 stanovnika koji to svoje pravo drugačije ne mogu da zadovolje. Apeteke u Sloveniji svojim korisnicima nude i brojne dodatne usluge kao što su savetovališta, merenje zdravstvenih parametara, praćenje bolesti
Sistemom osnovnog zdravstvenog osiguranja u Sloveniji obuhvaćeni su svi zaposleni građani koji za očuvanje svog zdravlja i zdravlja svojih najbližih godišnje izdvajaju oko šest odsto bruto zarada. Ta sredstva prikuplja Fond zdravstvenog osiguranja, a svi koji to žele mogu da uplaćuju i dodatno zdravstveno osiguranje (Adriatic, Triglav i Vzajemna).
Lekovi se u Sloveniji mogu nabaviti u državnim apotekama koje imaju status javnih ustanova i u oko 80 privatnih apoteka. Zdravstveno osiguranje pokriva troškove svim apotekama u Sloveniji jer su svi privatni vlasnici potpisali ugovor sa Fondom o snabdevanju lekovima na određenoj lokaciji ili u određenoj opštini.
U Sloveniji se državne apoteke uglavnom nalaze na boljim lokacijama nego privatne, najčešće pored zdravstvenih ustanova ili u centru grada. Državne apoteke, kao javne ustanove, od januara 2009 plaćaju porez na profit 22 odsto, dok vlasnici privatnih apoteka (sve su koncesionari) koje se vode kao regulisane profesije (notari, advokati i sl.) plaćaju porez na dobit od oko 50 odsto.
Pravo na otvaranje apoteke u Sloveniji stiče se na osnovu koncesije dobijene na konkursu koji objavljuju opština ili grad. Koncesiju dodeljuje upravni organ opštine ili grada u saglasnosti sa Ministarstvom zdravlja, a po prethodno pribavljenom mišljenju Farmaceutske komore Slovenije i Zavoda za zdravstveno osiguranje. Koncesija se dobija samo za jedno područje, a oduzima se ako apoteka u roku od godinu dana ne počne da radi, ako prestane da radi šest meseci ili ako vlasnik dobije koncesiju za drugo mesto.
Osnovni kriterijum za raspisivanje konkursa jeste da opština ima potrebu da lekovima snabde do 5.000 stanovnika koji to svoje pravo drugačije ne mogu da zadovolje.
Da bi dobila koncesiju, osoba koja želi da otvori apoteku mora da ima položen stručni ispit, da govori slovenački jezik, u dvojezičnim sredinama i drugi jezik, da joj nije zabranjeno da se bavi farmaceutskim poslom, a ukoliko se apotekar tri godine nije bavio tom profesijom, potrebno je da položi dodatni ispit.
Farmaceutska komora Slovenije
Farmaceutska komora Slovenije brine o razvoju i stručnom napretku farmaceutske profesije, kontroliše ispunjenje svih dužnosti, štiti interese članova, a članstvo je obavezno za javne zavode i apoteke... Farmaceutska komora Slovenije daje stručna mišljenja državnim organima i zavodima o apotekarskoj delatnosti (izdavanje lekova, uređenje apoteke, osposobljavanje farmaceutskog osoblja...), određuje i prati pripravništvo, stručno usavršavanje i specijalizacije, učestvuje u izradi zakonskih odredaba koje se odnose na apotekarsku delatnost, lekove, planiranje apotekarske mreže, kadrovske potrebe, prati kodeks etike, vodi registar farmaceutskog osoblja u apotekama i njihovog redovnog stručnog usavršavanja, daje mišljenje o izdavanju koncesije i otvaranju podružnice (ogranka), učestvuje u sklapanju ugovora sa Fondom i u utvrđivanju cene lekova u okviru obaveznog zdravstvenog osiguranja, učestvuje u utvrđivanju ostalih cena lekova i pomoćnih lekovitih sredstava, vrši stručni nadzor sa savetovanjem, određuje koji se proizvodi mogu prodavati u apotekama, sarađuje sa farmaceutskom industrijom i veledrogerijama za obezbeđenje kvalitetne brige o lekovima, obrazovnim i stručnim farmaceutskim društvima učestvuje u pravljenju nacrta obrazovnih programa, u rešavanju farmaceutske problematike, pri izradi kolektivnih pogodbi sa farmaceutskim osobljem i sklapa kolektivne ugovore u ime apotekara kao zaposlenog...
– Postupak otvaranja apoteke je takav da opština za određeno naselje ili regiju raspiše javni konkurs za davanje koncesije za apotekarsku delatnost. Zainteresovani ne smeju da budu u radnom odnosu, ali unapred moraju da obezbede prostor. Potrebno je da budući vlasnik apoteke ima pet godina radnog staža, od čega tri godine neprekidno u apotekarstvu. Saglasnost za početak rada mora da dâ i Farmaceutska komora, na osnovu čega opština dobija saglasnost Ministarstva za zdravlje i Fonda zdravstvenog osiguranja. Apoteka mora biti i u mreži koju je odobrila Farmaceutska komora na molbu opštine – kaže za Farmakon Venco Ristov, vlasnik apoteke Prule-Trnovo u Ljubljani koji koncesiju ima već četrnaest godina.
Prema slovenačkim propisima, apotekarskoj ustanovi može se izdati dozvola za otvaranje ogranka u mestu koje nema apoteku ukoliko postoji potreba za izdavanjem lekova. Ogranak radi pod nadzorom apoteke koja ga je organizovala, a za njegovo poslovanje odgovoran je vođa apoteke.
– Ministarstvo zdravlja na svakih pet godina ponavlja postupak verifikacije apoteka, kada se ustanovljava da li svaka takva ustanova ispunjava uslove po Pravilniku o uslovima rada apoteka – kaže za Farmakon Tatjana Tramte, vlasnica apoteka Komenda.
Svaka apoteka mora da bude označena natpisom APOTEKA, da ima zeleni krst, ime i oznaku javnog zavoda – koncesionara, istaknuto radno vreme, naziv i telefonski broj najbliže apoteke koja radi non-stop.
U okviru apoteke mora da postoji prostor za preuzimanje lekova i medicinskih sredstava, poseban prostor za izdavanje lekova (oficina), deo za čuvanje lekova (magacin), prostor za izradu magistralnih preparata, za čišćenje pribora, za savetovanje, deo u kome se registruju stručno-administrativni podaci, sanitarni čvor i garderobu. Apoteka ne može biti manja od 70 metara kvadratnih, od kojih oficina i magacin treba da zauzimaju najmanje 40.
Apoteka u dogovoru sa Ministarstvom zdravlja, Farmaceutskom komorom i Fondom mora imati potrebne količine lekova i medicinskih sredstava.
Svi lekovi koji se mogu naći u prometu u apotekarskom sektoru Slovenije raspoređeni su u tri grupe, koje imaju i odgovarajuće liste: pozitivnu, lokalnu i negativnu. Ako se lek nalazi na pozitivnoj listi, Fond osiguranja plaća apoteci 75 odsto vrednosti leka, a dodatna osiguranja 25 odsto. Za lekove sa lokalne liste Fond plaća 25 odsto, a dodatna osiguranja 75 odsto, dok lekove za dijabetičare, kontraceptivna sredstva, lekove za onkološka i psihijatrijska oboljenja i decu Fond za zdravstveno osiguranje nadoknađuje u celini.
– Naručivanje se obavlja preko interneta jer je svaka apoteka onlajn povezana sa veledrogerijom. Istina, apoteke još nisu potpuno umrežene jer se u velikim gradovima i dalje vode kao javne ustanove – objašnjava Venco Ristov.
Elektronska zdravstvena kartica
U zdravstvenom sistemu Slovenije koristi se i elektronska zdravstvena kartica koja sadrži sve relevantne podatke o pacijentu i olakšava lekarima i farmaceutima da se veoma lako i brzo upoznaju sa zdravstvenim stanjem pacijenta.
– Svaki farmaceut ima svoju profesionalnu karticu pomoću koje ima pristup kartici pacijenta i tako može da očita koje osiguranje pacijent ima i koje lekove već koristi. Farmaceut izdaje prepisane originalne lekove ukoliko se oni nalaze na listi međusobno zamenljivih lekova. Može izdati i jeftiniji lek ako pacijent ne želi da doplaćuje razliku. Inače, svi generički lekovi iste grupe imaju iste cene. Cena se formira po pravilniku o ceni lekova, tako da se kao reper uzima 80 odsto vrednosti cena tih lekova u Austriji, Nemačkoj i Francuskoj. Sledeće godine biće uvedena onlajn zdravstvena kartica preko koje će moći da se uspostavi onlajn veza sa Fondom – objašnjava za Farmakon Venco Ristov, vlasnik apoteke u Ljubljani.
Apoteke u Sloveniji svojim korisnicima nude i brojne dodatne usluge kao što su savetovališta, merenje zdravstvenih parametara, praćenje bolesti u apotekama...
– U mojoj apoteci pacijenti mogu dobiti savet o lekovima ili im se može napraviti kartica uzimanja lekova, njihovih interakcija... Pacijenti mogu izmeriti krvni pritisak, može im se izračunati indeks telesne mase i izmeriti težina, a jednom mesečno za to ovlašćeno profesionalno lice meri nivo šećera u krvi, triglicerida i holesterola jer apotekari sami ne smeju da uzimaju uzorak krvi. Pratimo oboljenje pacijenata i koliko racionalno uzimaju lekove oboleli od hipetrenzije ili od dijabetesa – objašnjava Venco Ristov.
Fond zdravstvenog osiguranja Slovenije ne plaća te programe, ali ih apotekari rade zbog „stvaranja i održavanja“ dobrog imena i zbog pacijenata kojima su te usluge potrebne.
– Merimo visinu krvnog pritiska, a u našim objektima pacijenti mogu dobiti savet o korišćenju kozmetičkih proizvoda i očuvanju i poboljšanju zdravlja bez korišćenja lekova. Organizujemo i posebne dane kao što su dan slovenačkih apoteka, dan AIDSA, dan obaveštenosti o raku dojke – kaže za Farmakon Tatjana Tramte, vlasnica apoteka Komenda.
U apoteci u Sloveniji mogu da rade samo farmaceuti, viši farmaceutski tehničari i farmaceutski tehničari. Lekove samostalno mogu izdavati farmaceuti ili viši tehničari, dok ovi drugi ne mogu izdavati one lekove koji sadrže psihotropne supstance.
– Farmaceuti izdaju lekove na recepte ili bez recepata, dok tehničari mogu izdavati samo lekove koji se ne izdaju nužno na recept, ili da rade zajedno u timu sa farmaceutom, na primer u pripremi lekova za prodaju. Oni pregledaju robu i lekove i posle ih skladište u magacinu ili ređaju na police. Tehničari su zaduženi i da kontrolišu rok upotrebe, ali se apotekama ne isplati da drže tehničare jer ih ionako mora zameniti farmaceut. Velike apoteke u timu imaju i tehničara – kaže za Farmakon Venco Ristov, vlasnik apoteke u Ljubljani.
Primena ISO standarda u apotekarstvu Slovenije još nije obavezna, ali su ih sve veledrogerije promenile. Apoteke primenjuju standarde dobre apotekarske prakse i drugih pravilnika koji uređuju tu oblast.
U Sloveniji postoje i apoteke koje posluju u okviru bolničkih centara i njih organizuje bolnica pri kojoj se otvaraju. Registar svih apoteka u Sloveniji vodi tamošnje Ministarstvo zdravlja.
Za sve apoteke u Sloveniji važi da ne mogu da rade manje od 40 sati nedeljno.
U toj zemlji, zbog svega navedenog, ali i zato što su potrebne velike investicije uz mali profit, i nema velikog interesovanja za otvaranje apoteke. Kako u Sloveniji još ne postoji kružni sistem obrade recepata, Fond nije u mogućnosti da u svakom trenutku redovno izmiruje obaveze i oni koji imaju mnogo recepata često posluju sa velikim rizikom.
Tekst: Zoran Knežević
Foto: Tatjana Đerković
