Farmakon - Časopis specijalizovan za apotekarstvo

Norveška apoteka je primer kako novi model apotekarstva u vidu umrežavanja apoteka može doneti napredak u profesiji i očuvati ravnotežu između kvalitetne brige o pacijentu i profita. Norvežani pre svega od apoteke i farmaceuta očekuju smernice za zdrav način života i veoma rado prihvataju savete u vezi s tim

U zemlji hiljadu fjordova živi nacija koja je okrenuta prirodi, zdravom načinu života, šetnjama, moru, zaštiti životne sredine. U njoj se od davnina neguje ravnopravnost građana, slični uslovi za sve i jednostavan način života. Apoteka, iako organizovana po najsavremenijim principima, ujedno teži i jednostavnosti, što je u skladu sa stilom života u Skandinaviji, pa i samoj Norveškoj. Informacije i saveti dostupni su svim pacijentima u svakom trenutku.

Politikom Nacionalnog sanitarnog fonda jednakost pacijenata dovedena je na zavidan nivo i ogleda se u jednakoj dostupnosti terapije svima. Pohvalno za nacionalnu sanitarnu politiku Norveške jeste i to što zemlja s najvišim standardom uspeva da održi najniže cene lekova u Evropi.

Norvežani pre svega od apoteke i farmaceuta očekuju smernice za zdrav način života i veoma rado prihvataju savete u vezi s tim. Oni žele da najpre iz prirode uzmu ono što mogu za poboljšanje sopstvenog zdravlja, pa da tek onda, ako je neophodno, primene farmakološku terapiju. U zemlji postoji čak i „zeleni recept“ na kome se pacijentu prepisuje „zdrav način života“, dakle niz aktivnosti za poboljšanje zdravlja i kvaliteta života, kao i prevenciju određenih oboljenja.

Liberalizacija ovog sektora sprovedena je pre desetak godina, između ostalog i zbog toga da bi cela zemlja, pa i veoma retko naseljeni predeli, bili pokriveni apotekama. Rezultat je norveška apoteka u službi zdravlja, savremena, strogih pravila i kriterijuma, bliska pacijentu, zasnovana na jednostavnosti i ravnopravnosti.

Dominantnost lanaca apoteka

Norveške apoteke uglavnom su u vlasništvu privatnika. Jedino bolničke apoteke pripadaju javnom sektoru. Prvog marta 2001. godine norveška vlada donela je novi zakon koji je uneo najveće promene u apotekarski sektor za četiri veka istorije Norveškog farmaceutskog društva. Najznačajnije promene odnosile su se na osnivanje i vlasništvo apoteka.

Pre marta 2001. apoteke su bile isključivo u vlasništvu farmaceuta, a nakon toga je nastupila liberalizacija. Osnovni kriterijumi tog zakonskog akta bili su slobodno osnivanje apoteka, slobodno posedovanje (svako može biti vlasnik apoteke, osim proizvođača i lekara), neograničen broj apoteka koje može imati jedan vlasnik, horizontalno integrisan lanac apoteka i vertikalna integracija između dobavljača i apoteka, što predstavlja jedinstven model u Evropi.

Za razliku od liberalizacije vlasništva, taj zakonski akt doneo je strožu regulativu u samoj profesiji s namerom da se obezbedi pravilna primena lekova i s medicinskog i s finansijskog aspekta, da bezbedna i efikasna terapija bude dostupna svim pacijentima i da se postigne najniža moguća cena lekova, a sve to nezavisno od finansijskih mogućnosti pacijenta.

Rezultat tih promena jeste veća dostupnost apoteka: njihov broj je sa 399 u 2001. godini porastao na 647 u 2009. Nijedna apoteka u retko naseljenim delovima zemlje nije zatvorena otkako je reforma stupila na snagu. Jedan od razloga jeste i to što su vlasnici lanaca apoteka potpisali ugovor sa Ministarstvom zdravlja da će garantovati pokrivenost apotekama u većini slabo naseljenih teritorija. Iako je broj stanovnika po apoteci znatno opao posle liberalizacije, Norveška još uvek ima relativno nisku pokrivenost apotekama u poređenju s drugim evropskim zemljama.

U Norveškoj postoje četiri velika lanca: Apotek 1 (finski lanac), Vitus apotek (nemački lanac), Allianceapotek (engleski lanac) i Ditt apotek.

Apotek 1 je vodeći lanac koji zauzima 40 odsto tržišta i poseduje 240 apoteka. Nastao je pre više od 15 godina na inicijativu grupe privatnih apoteka koje su kooperativom želele da ostvare što bolje uslove za nabavku robe. Ubrzo potom to udruženje imenovalo je generalnog direktora i oformilo sedište u Oslu.

Apoteke sa modernim konceptom počele su da se otvaraju širom Norveške. Prema zakonu iz 2001, jedna kompanija može da postane vlasnik lanca apoteka, tako da je Apotek 1 u vlasništvu finske firme Tamro. Tokom godina taj lanac veoma se uspešno prilagođavao izmenama zakona. Danas moderno izgleda i veoma je komforan i za pacijenta i za farmaceuta.

Apotek 1 poseduje intranet koji povezuje sve apoteke i na kome su svim zaposlenima dostupne informacije relevantne za struku. Taj lanac ima i svoj časopis koji se štampa u 250.000 primeraka i dostupan je i zaposlenima i pacijentima.

U telefonskom razgovoru sa Else Norli, upravnicom jedne od apoteka tog lanca u Kristiansandu, Farmakon je saznao koji su osnovni principi rada lanca Apotek 1.

– Možemo da se pohvalimo da je Apotek 1 izgrađen na principima norveške apotekarske tradicije, kombinovane sa pažljivo odabranim karakteristikama velikih lanaca apoteka. U toj simbiozi očuvan je balans između kvalitetne farmaceutske usluge i profita. Osnovni cilj je da pacijentu ukažemo na razuman izbor kada je u pitanju njegovo zdravlje, a sve radi postizanja boljeg kvaliteta života.

Dajemo značaj individualnom pristupu i podsticanju pacijenata da vode računa o sopstvenom zdravlju. Naša osnovna strategija je biti blizu pacijenta. Svoje klijente tretiramo s poštovanjem i dajemo značaj individualnom i diskretnom ophođenju s njima – kaže Else Norli.

Jedan od prioriteta, objašnjava naša sagovornica, jeste i davanje korisnih saveta. Važno je da pacijent dobije što više podataka o proizvodu da bi se dobili što bolji rezultati.

– Mi smo dobro informisani i stalno se edukujemo. Saveti i informacije su besplatni i dostupni svim našim pacijentima. Iako liberalan kad je reč o vlasništvu apoteke, zakon iz 2001. strogo je ograničio profesionalno ponašanje i odredio jasnu ulogu apoteke i farmaceuta. Zaposleni u apoteci imaju niz dužnosti u skladu sa zakonom o pravima pacijenta, čime se obezbeđuje kvalitet profesionalnog rada u apoteci i doprinosi bezbednosti pacijenta.

Pacijenti imaju veće poverenje u proizvode koji sadrže aktivne supstance iz okolne prirode, njima poznate, nego u one čiji su sastojci egzotične biljke

Od zaposlenih u apoteci očekuje se pravilno obavljanje profesionalnih dužnosti, kompetentnost, čuvanje profesionalne tajne i dokumentacije prilikom pružanja zdravstvene usluge. Naše apoteke često učestvuju u nacionalnim i lokalnim kampanjama za promociju zdravlja kao što su kampanje protiv pušenja ili kampanje za podizanje svesti o pojedinim hroničnim oboljenjima. Na taj način ciljanim savetima pokušavamo da promovišemo zdrav način života – objašnjava Else Norli.

Drugi po veličini lanac u Norveškoj jeste Vitus apotek, koji danas ima 140 apoteka i u vlasništvu je nemačke kompanije Celesio AG. Osnovan je 2001. godine odmah nakon usvajanja zakona o liberalizaciji vlasništva apoteka. Sestra kompanija mu je Ditt Apotek, lanac franšiza za nezavisne apoteke. Treći po značaju, broju apoteka i kapitalu u Norveškoj jeste Alliance Apotek, koji je u vlasništvu internacionalne grupe Alliance Boots.

Apoteke Boots poznate su po tome što se u njima mogu naći i proizvodi koji ne spadaju čak ni u parafarmaceutske preparate, na primer snacks, sendviči, sokovi itd. Bliske su anglosaksonskom tipu apoteke.

Sistem rada u sva tri lanca gotovo je isti i strogo regulisan zakonom. Privatnih apoteka nema mnogo jer su ta tri lanca izuzetno jaka i na neki način drže monopol u apotekarstvu u Norveškoj – oko 80 odsto ukupnog broja apoteka.

U Norveškoj postoje 33 bolničke apoteke, koje pripadaju javnom sektoru i deo su nacionalnog zdravstvenog servisa. Funkcionišu kao nezavisne zdravstvene ustanove i pripadaju regionalnim zdravstvenim vlastima. Dve bolničke apoteke u vlasništvu su dobrotvornih organizacija, ali imaju ugovor sa zdravstvenim vlastima.

Izdavanje lekova na recept

O lekovima na recept i regulativi govori naša sagovornica Jelena Stevanović, koja već dve godine živi i radi u Oslu u jednoj od apoteka lanca Vitusapotek.

– Meni je lakše da radim ovde pošto postoje samo originalni lekovi i eventualno jedna-dve paralele, a ne deset kao kod nas. Mi izdajemo generički lek ukoliko pacijent ne insistira na originalnom. Ako želi isključivo originalni lek, mora da plati razliku u ceni. Međutim, ako lekar napiše da pacijent mora da uzme original, onda mi izdajemo takav lek i pacijent ne plaća razliku u ceni – kaže Stevanovićeva.

Olakšavajuću okolnost za pacijenta predstavlja to što doktor može da prosledi recept u apoteku faksom ili da ga izdiktira telefonom, naravno uglavnom za hronična oboljenja. Ako je u pitanju telefonski recept, jedino farmaceut može da ga piše. Još jedan inovativan način slanja recepta koji se nedavno pojavio jeste imejl.

– Elektronski recept je novina, za sada postoji nekoliko pilot apoteka koje rade s takvim receptima – dodaje Stevanovićeva.