Integrativna medicina uzima najbolje od svih naučno potvrđenih terapija pridržavajući se filozofije da je najvažnije da pacijentu bude bolje, bez obzira na to da li su metode za njegovo lečenje istočne ili zapadne. U razgovoru sa dr Vukom Stambolovićem, članom stručne komisije za tradicionalnu medicinu pri Ministarstvu zdravlja koji je i učestvovao u sastavljanju Pravilnika, saznajemo kako je integrativna medicina prihvaćena kod nas i kakvi su planovi za njen razvoj
Upotreba sintetičkih lekova i hirurški zahvati radi tretiranja zdravstvenog stanja pacijenta pre samo nekoliko decenija bili su poznati pod pojmom „medicina“. Danas se takav sistem lečenja sve više naziva konvencionalna medicina i najčešće se primenjuje u bolnicama i klinikama. Iako je takav vid lečenja često skup i invazivan, ali veoma dobar za hitne slučajeve, nikada ne bi trebalo zanemarivati niti potcenjivati prednosti konvencionalne medicine.
S druge strane, svaki lekarski tretman koji nije iz oblasti konvencionalne medicine, a pacijenti ga koriste umesto nje, poznat je kao alternativna medicina. To je zajednički naziv za stotine starih i novih veština: od nameštanja kostiju, ekstremiteta, uklještenja, lečenja travama i homeopatije do akupunkture, kineske medicine, ajurvede... Sve alternativne metode koje se upotrebljavaju sa konvencionalnim metodama poznate su pod nazivom komplementarna medicina, na primer upotreba sirupa od đumbira za sprečavanje vrtoglavice tokom hemoterapije. Komplementarna i alternativna medicina često se skraćeno nazivaju CAM (complementary and alternative medicine).
Po definiciji Nacionalnog centra za komplementarnu i alternativnu medicinu u Nacionalnom institutu zdravlja SAD-a, integrativna medicina podrazumeva udruživanje konvencionalnih medicinskih i CAM terapija za čiju bezbednost i delotvornost postoje određeni visokokvalitetni naučni dokazi. Drugim rečima, integrativna medicina uzima najbolje od svih naučno potvrđenih terapija – i od konvencionalnih i od CAM – pridržavajući se filozofije da je najvažnije da pacijentu bude bolje, bez obzira na to da li su metode za njegovo lečenje istočne ili zapadne. Integrativna medicina spaja najnovija naučna dostignuća sa poznavanjem drevnih isceliteljskih metoda, pri čemu zdravlje čuva na najbolji način i obezbeđuje produžetak životnog veka i oporavak posle bolesti.
Takav pristup lečenju je revolucionaran jer ne leči samo bolest već i postavlja dijagnozu i odnosi se na celokupnost osobe, za razliku od zapadne medicine koja dijagnozu koristi da bi unapred odredila da li će pacijent biti hronični ili akutni bolesnik, da li će ići na operaciju ili na rehabilitaciju, da li će živeti ili umreti, čime se gubi čovek kao pojedinac. Integrativna medicinaorijentisana je ka lečenju koje u obzir uzima celu osobu (fizičko telo, misli i duh), uključujući i sve aspekte načina života. Takvo poimanje čoveka sreće se u svim holističkim medicinskim sistemima kao što su ajurveda, kineska medicina, tibetanska medicina... Integrativna medicina, u stvari, koristi sve terapije koje su za pacijenta odgovarajuće, i konvencionalne i alternativne.
U decembru 2007. godine Ministarstvo zdravlja Srbije objavilo je Pravilnik o bližim uslovima, načinu i postupku obavljanja metoda i postupaka tradicionalne medicine u zdravstvenoj ustanovi ili privatnoj praksi. U Pravilniku piše da „tradicionalna medicina obuhvata proverene stručno neosporne tradicionalne, komplementarne i alternativne metode i postupke dijagnostike, lečenja i rehabilitacije koji blagotvorno utiču ili koji bi mogli blagotvorno da utiču na čovekovo zdravlje ili njegovo zdravstveno stanje i koji u skladu sa važećom medicinskom doktrinom nisu obuhvaćeni zdravstvenim uslugama.“
– Ministarstvo zdravlja ima pozitivan stav prema integrativnoj medicini jer prihvatamo evropske standarde, ali i alternativnu medicinu. Direktori domova zdravlja veoma su zainteresovani za saradnju na tom planu, pa su Farmaceutska komora Srbije i Institut za socijalnu medicinu organizovali prezentaciju homeopatije i kvantne medicine u Skupštini grada Beograda, kao i u Kragujevcu i Novom Sadu. U časopisu Farmaceutske komore izlazili su članci o integrativnoj medicini, naročito o homeopatiji. Udruženje za javno zdravlje Srbije organizovalo je i šest radnih grupa koje se bave normativnim aktima, međusobnom saradnjom, saradnjom sa zdravstvenim ustanovama, profesionalizacijom, prirodnim porođajem i biološkom proizvodnjom hrane. Škola javnog zdravlja Medicinskog fakulteta u Beogradu organizovala je nastavu o alternativnoj medicini tokom koje su se lekari iz beogradskih domova zdravlja upoznavali sa osnovnim terapijskim sistemima alternativne medicine. Promene ne mogu doći preko noći, treba svi da radimo na tome – kaže dr Vuk Stambolović, član stručne komisije za tradicionalnu medicinu pri Ministarstvu zdravlja koji je i učestvovao u sastavljanju Pravilnika o tradicionalnoj medicini.
Krajem oktobra ove godine u Firenci je održan međunarodni skup posvećen integraciji komplementarne i alternativne medicine u sistem javnog zdravlja, na kome su učestvovali predstavnici 26 država iz celog sveta.
U skladu sa članom 3 Pravilnika o bližim uslovima, načinu i postupku obavljanja metoda i postupaka tradicionalne medicine u zdravstvenoj ustanovi ili privatnoj praksi, pod metodama dijagnostike i lečenja tradicionalne medicine podrazumevaju se: ajurveda, akupunktura i srodne tehnike, tradicionalna kineska medicina, homeopatija, fitoterapija, kvantna medicina i srodne tehnike, hipopraksa i primenjena kineziologija, makrobiotika, tradicionalna domaća medicina, a pod metodama rehabilitacije: apiterapija, aromaterapija, či gong vežbe, duhovna energetska medicina, energetska terapija reiki, detekcija štetnih zračenja, joga vežbe, porodični raspored, tai či čuan vežbe.
– Na skup smo išli Vinka Kojadinović, rukovodilac Grupe za praćenje rada i unapređenja zdravstvene zaštite i samostalni savetnik u Ministarstvu zdravlja, i ja. Toskana je još 1996. godine uvela integrativni sistem u sistem javnog zdravlja i lider je u tome. Kad tamo odete na pregled, lekar može da vam prepiše homeopatski lek koji zatim možete da podignete u apoteci, na recept. Želja mi je da model integrativne zdravstvene zaštite iz Toskane prenesem kod nas i da ljudima koji se bave zdravstvenom zaštitom pokažem kako funkcioniše taj toskanski model. Ako bismo krenuli putem integrativne zdravstvene zaštite, pružila bi nam se mogućnost da kroz čitav niz ovih veoma delotvornih, a jeftinih i neškodljivih terapija, znatno poboljšamo stanje u našem zdravstvu – kaže Stambolović.
Australijska vlada je, kako navodi Stambolović, još pre trideset godina na državnom nivou započela istraživanja o tradicionalnoj medicini, prikupila iskustva i danas je tamo sasvim prirodno korišćenje homeopatskih lekova, akupunkture, i uopšte je veoma dobro razvijen sistem integrativne medicine. Kod nas se sada primenjuje model strukturalnog prilagođavanja, pri čemu se država povlači iz domena solidarnosti (zdravstvo, obrazovanje, socijalna zaštita), pa se može očekivati da taj prostor bude dopunjen ili potpuno pokriven privatnom inicijativom – prepušten tržištu.
– Kad se to desi, zdravlje prestaje da bude socijalno dobro i postaje roba. U tom smislu, u planu je uvođenje osnovnog paketa zdravstvene zaštite, što znači da ćemo svi imati pravo na određeni broj usluga na osnovu državnog osuguranja. Prema iskustvima zemalja koje su već prošle tranziciju, ono što se pokriva tim osnovnim paketom iznosi između jedne petine i jedne trećine ukupnog tereta bolesti. To praktično znači da, ako se obratite lekaru samo zbog onoga što spada u tu trećinu ili petinu ukupnog tereta bolesti, možete da se lečite, ali ako su vam potrebne određene lekarske usluge koje nisu pokrivene osnovnim paketom zdravstvene zaštite, moraćete to sami da platite – kaže Stambolović.
Kod nas se u apotekama, osim tradicionalnih biljnih, registrovanih homeopatskih lekova, nalaze i ajurvedski proizvodi. Iako relativno nova oblast za naše tržište, za ajurvedu su čuli mnogi lekari i farmaceuti.
– Kod nas je ajurveda postala popularna po ugledu na svetski trend. Ima naših lekara koji svojim pacijentima savetuju ajurvedske proizvode koji su biljnog porekla i sve supstance u njima su subdozirane. Ipak, oni ne mogu da leče već da poboljšaju kvalitet života – objašnjava Ana Pajović, farmaceutkinja.
Prema njenim rečima, ajurveda (ayur– život, veda– znanje) predstavlja nauku o životu, drevni medicinski sistem za dijagnostiku i lečenje koji se primenjivao najpre u Indiji, Šri Lanki i Nepalu, a danas u celom svetu. Smatra se jednim od najstarijih medicinskih sistema poznatih čovečanstvu. Uticaj ajurvede na ostali deo sveta i Evropu počeo je u 6. veku p.n.e. Kasnije, daljim širenjem budizma, u Evropu i ostali deo sveta dolaze neki od osnovnih principa ajurvede koji se i danas primenjuju kao deo savremene medicine. Prvi klasični ajurvedski tekstovi napisani su u Indiji, na sanskritu, oko 1000 godina p.n.e.
– Sami preparati su prirodni proizvodi koji predstavljaju mešavine specijalno obrađenog biljnog i mineralnog materijala kako bi se izbegli neželjeni efekti, po čemu su jedinstveni. Osnovni princip ajurvede je upotreba mnoštva prirodnih sastojaka koji se kombinuju radi sinergističkog, ali i antagonističkog delovanja – kaže Pajovićeva.
Po ajurvedskom sistemu, različito se leče različiti tipovi organizma, na primer u zavisnosti od toga da li je metabolizam usporen ili ubrzan. Za ajurvedu, kao životnu filozofiju, veoma je važno imati zdrave životne navike i održavati ravnotežu u organizmu. Ajurvedski proizvodi različiti su za žene, muškarce i decu. Oni ne smeju da imaju neželjeni efekat i mogu da pomognu, ali ne mogu da štete.
– Inače, biljke za ajurvedske proizvode gaje se po velikim uzgajalištima i vrhunskog su kvaliteta: od jedne žetve samo 20 odsto uđe u krajnji proizvod. Reč je, naravno, o unapređenim recepturama, a ne o onima od pre dve hiljade godina – objašnjava Pajovićeva.
Inače, prema rezultatima Američke asocijacije bolnica, za poslednjih deset godina procenat bolnica u SAD-u koje nude komplementarne terapije duplo je veći, sa 8,6 odsto 1998. godine porastao je na gotovo 20 odsto 2004. godine, dok 24 odsto bolnica planira da uvede komplementarne terapije. Nacionalni centar za komplementarnu i alternativnu medicinu 2004. godine objavio je istraživanje iz 2002. po kome je više od 60 odsto odraslih Amerikanaca koristilo neki oblik CAM terapija za poslednjih 12 meseci, a 75 odsto tokom čitavog zivota. U Medicinskom časopisu Australije objavljen je i podatak da polovina opšte populacije u razvijenim zemljama koristi komplementarnu i alternativnu medicinu.
Tekst: Bojana Ilić
Foto: Dragana Đorović, Jelena Vemić
