Vakcinacija predstavlja jednu od najznačajnijih intervencija zdravstvenog sistema koja je ikad primenjena, a sačuvala je milione ljudi od komplikacija zaraznih bolesti. Izračunato je da su vakcine danas dostupne na tržištu spasle više od osam miliona života godišnje, što znači jednu osobu na svakih pet sekundi.

Postoje ozbiljni lobiji u medicinskom svetu, a samim tim i u Kliničkom centru Srbije. Tu je, recimo, univerzitetski lobi, koji je veoma jak i koji povezuje nauku sa svakodnevnim poslom, ali i sa fakultetom. Postoji i farmaceutski lobi, i sve to treba na neki način dovesti u ravnotežu – kaže prof. dr Đorđe Bajec.

Nova direktorka Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije mr farm. spec. Tatjana Šipetić, prema rečima zaposlenih te najznačajnije institucije u oblasti lekova u našoj zemlji, njihova je nova mlada snaga. Iako je ovih dana zbog privikavanja na novu funkciju prezauzeta, odvojila je nešto vremena za naš časopis, jer kako kaže, želi da se predstavi ljudima, pošto je to značajno za uspešan rad Agencije.

Direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije Batut i epidemiolog Predrag Kon objašnjavaju nam kakva je situacija u svetu i Srbiji kada je u pitanju novi grip AH1N1, kada će biti dostupna vakcina, koji su lekovi efikasni, kako farmaceuti da savetuju pacijente i kako da se sami zaštite od virusa na radu.

Pre dve i po godine, u okviru programa Četvrtog kongresa farmaceuta Srbije sa međunarodnim učešćem, Farmaceutsko društvo Srbije (FdS), koje ove godine slavi 130 godina postojanja, aktiviralo je temu o Zakonu o apotekarskoj delatnosti. Zakon još nije usvojen, ali mi farmaceuti ipak ne odustajemo i verujemo da će se najbolje rešenje pronaći.

Od svih lekova iste generike na pozitivnu listu ulaze i finansiraju se samo oni koji imaju najnižu cenu. To bi, praktično, značilo da svi lekovi iste generike, ako hoće na listu, imaju istu cenu, a to je ona najniža. Isto tako, za lekove koji nisu iste generike, ali su u okviru iste grupe lekova, procenjuje se razlika u benefitu. Ako nema dokazanog benefita, onda cena tih lekova mora da bude ista kao i cena jeftinijih lekova iz iste grupe.

Dokument Dobra apotekarska praksa revidiran je u skladu sa svetskim definicijama u kojima se primarna zdravstvena zaštita i prevencija određuju malo šire od onoga kako ih naši zakonodavci i pravnici tumače. Naše Ministarstvo još ne vidi da je to sastavni dreo prevencije bolesti, promocije i unapređenja zdravlja populacije.

Domaćim lekovima administrativnim merama nametnute su niske cene, koje su trenutno na nivou od 50 odsto prosečno uporedivih cena u referentnim zemljama (Slovenija, Hrvatska, Italija). Istini za volju, jedino novoregistrovani lekovi postižu neku realnu tržišnu vrednost, nasuprot ranije registrovanim, koji su dva-tri puta jeftiniji nego u okruženju. Time se, generalno, obesmišljava domaća proizvodnja. Zabrinjava činjenica što je uvoz u 2007. godini bio za 50 odsto veći nego 2006, čime je nastavljena tendencija iz poslednjih nekoliko godina. Na korak smo do apsurda da se sve više isplati uvoz nekih grupa lekova nego njihova domicilna proizvodnja, kaže prof. dr Dragomir Marisavljević u intervjuu za Farmakon.