Farmakon - Časopis specijalizovan za apotekarstvo

Vakcine protiv novog gripa A (H1N1)

Vakcinacija predstavlja jednu od najznačajnijih intervencija zdravstvenog sistema koja je ikad primenjena, a sačuvala je milione ljudi od komplikacija zaraznih bolesti. Izračunato je da su vakcine danas dostupne na tržištu spasle više od osam miliona života godišnje, što znači jednu osobu na svakih pet sekundi

Poslednjih šest meseci svuda u svetu, kao i u našoj zemlji, jedna od glavnih tema u krugovima zdravstvenih radnika i među građanima svakako je novi grip A (H1N1). Neprestano se postavljaju pitanja kako se lečiti i zaštititi, da li se vakcinisati novom vakcinom ili ne, ko sve proizvodi te vakcine, zašto ih je Srbija kupila baš od Novartisa, a ne od nekog drugog... Da bi razjasnio situaciju, Farmakon je stupio u direktan kontakt sa Erikom Althofom, direktorom sektora za odnose sa javnošću kompanije Novartis. On nam je dao podrobnije informacije o vakcini, načinu proizvodnje, distribuciji, o tome ko bi trebalo da je primi i da li je bilo neželjenih dejstava. Althof je, inače, rukovodilac odseka Global Media Relations u Novartis Internationalu, od juna 2008. godine. Pre toga bio je na poziciji rukovodioca sektora za komunikacije u Novartis Vaccines&Diagnosticsu.

Od kada vaša kompanija radi na vakcini A (H1N1)?

Početkom maja ove godine Novartis i ostali proizvođači vakcina primili su nemutiran (još uvek osetljiv na antivirusne lekove) soj virusa tipa A (H1N1) od svetskih regulacionih vlasti. Novartis je 12. juna uspešno završio proizvodnju prve serije vakcine A (H1N1) koristeći taj soj virusa.

Kada je vakcina odobrena u Evropskoj uniji?

Za upotrebu u Evropi postoje dve licencirane vakcine: Focetria Novartis A (H1N1), koja je dobijena kultivacijom u kokošjim jajima i koju je Evropska medicinska agencija (EMEA) odobrila 29. septembra 2009. godine, i Celtura Novartis A (H1N1), čija je kultura dobijena iz ćelija, a odobrenje su joj u novembru dale nemačke i švajcarske regulacione vlasti.

Kako se vakcina pravi?

Prvo što mora da se uradi jeste da se razvije soj virusa iz izolovanog virusa. To rade svetske regulacione vlasti kako bi svi proizvođači vakcina dobili isti soj virusa. U slučaju H1N1, soj virusa je prvo razvijen, a zatim dat proizvođačima vakcine krajem maja ove godine. Potom je, zasnovana na soju virusa, počela proizvodnja antigena koji podstiče razvoj antitela u organizmu i tako izaziva imuni odgovor.

Koje se tehnologije koriste?

Da bi zadovoljio potrebe stanovništva, Novartis za svoje vakcine A (H1N1) koristi i proizvodnju zasnovanu na uzgajanju ćelija i tradicionalnu, zasnovanu na kultivaciji kokošjih jaja.

Proizvodnja bazirana na uzgoju ćelija prva je krupna novina u proizvodnji mrtvih vakcina gripa za poslednjih pedeset godina. Taj postupak predstavlja novi pristup proizvodnji vakcina i ima tri značajne prednosti. Tehnologija uzgoja ćelija za inkubaciju/replikaciju virusa gripa ne zahteva kokošja jaja i stoga je daleko fleksibilnija od takve proizvodnje. Ćelijski proizvodni proces koristi zatvoren, standardizovan proizvodni sistem sa definisanim početnim materijalima. Ta vakcina ne sadrži ni najmanje tragove kokošjeg proteina, te samim tim predstavlja prikladniju alternativu za osobe alergične na jaja.

U nekim zemljama vođena je prava kampanja protiv vakcina A (H1N1) od trenutka kad su proizvedene. U Nemačkoj su mediji objavili da će nemački političari primiti vakcinu koja ima manje neželjenih dejstava, a da je za građanstvo obezbeđena potencijalno rizičnija vakcina. U Francuskoj i Švajcarskoj mišljenja su podeljena, a vodi se i kampanja protiv vakcine, tako da je mnogi građani i lekari neće primiti. Zbog čega se to dešava i šta je, prema vašem mišljenju, potrebno razjasniti?

Sama po sebi, vakcina predstavlja sistem za rano upozoravanje. Ona imunom sistemu daje sliku bolesti za koju će obezbediti zaštitu. U pandemijskim, kao i u ostalim vakcinama protiv gripa, ta slika sastoji se od majušnih delova mrtvog virusa. Ishod toga jeste sposobnost imunog sistema da proizvede antitela koja se aktiviraju kad virus zarazi organizam.

Godišnja vakcinacija protiv gripa samo je preventivna mera koja može smanjiti morbiditet i mortalitet u svim starosnim grupama. Vakcinacija predstavlja jednu od najznačajnijih intervencija zdravstvenog sistema koja je ikad primenjena, a sačuvala je milione ljudi od komplikacija zaraznih bolesti. Izračunato je da su vakcine danas dostupne na tržištu spasle više od osam miliona života godišnje, što znači jednu osobu na svakih pet sekundi.

Kakva je razlika između Novartisove A (H1N1) vakcine i vakcina nekih drugih proizvođača?

Svi proizvođači koriste isti vakcinalni soj koji su obezbedile svetske regulacione vlasti. Međutim, Novartis je jedina kompanija koja u ovom trenutku u Evropi ima licenciranu proizvodnju vakcine na ćelijskoj bazi, a koristimo je da bismo što brže proizveli vakcine. Kao što sam već pomenuo, proizvodnja vakcina baziranih na ćelijskim kulturama predstavlja najznačajniju novinu u proizvodnji mrtvih vakcina gripa za poslednjih pedeset godina. To je sasvim nov pristup proizvodnji vakcina: virus gripa razmnožava se u lako dostupnim ćelijama sisara umesto u kokošjim jajima. Takva proizvodnja je brža, mada mi i dalje koristimo proizvodnju baziranu na uzgajanju u jajima kako bismo do maksimuma povećali zalihe.

Osim toga, Novartisov MF59 adjuvant jeste prvi adjuvant vakcine gripa koji je tipa ulje-u-vodi, a ima dozvolu za upotrebu u vakcinama protiv gripa. Adjuvant je supstanca koja se dodaje u vakcinu i pomaže telu da proizvede pojačan odgovor na vakcinu. MF59 deluje na dva načina: sakuplja imune ćelije na mestu uboda, što pojačava imunološki odgovor na vakcinu i pomaže apsorpciju antigena u relevantne imune ćelije, pa time pojačava imunološki odgovor na vakcinu.

Da li vakcina kao konzervans sadrži timersal, za koji se veruje da je rizičan po zdravlje?

Samo jedna doza bočice i napunjenog šprica vakcine protiv gripa ne sadrži tiomersal ili ga sadrži samo u tragovima, i smatra se da je bez konzervansa.
Sve sezonske vakcine gripa koje se prave u velikim količinama trenutno sadrže tiomersal kao konzervans, u skladu s evropskim i američkim propisima. Nacionalne zdravstvene vlasti zahtevale su da vakcine A (H1N1) budu u višedoznim bočicama kako bi mogle da isprate zdravstvene potrebe građanstva.

Tiomersal je organsko jedinjenje koje sadrži živu i koje se od tridesetih godina prošlog veka koristi kao konzervans u brojnim biološkim proizvodima i lekovima, uključujući i mnoge vakcine. Kao konzervans tiomersal se u vakcinama koristi duže od šezdeset godina i vrlo je efikasan u sprečavanju bakterijske i gljivične kontaminacije. Kao takav, sprečio je nebrojeno mnogo smrti i bolesti.

Naučna i medicinska tela kao što su Svetska zdravstvena organizacija i vladine organizacije, na primer FDA i CDC iz Sjedinjenih Država, odbacila su tvrdnje da tiomersal utiče na pojavu autizma i drugih neurorazvojnih poremećaja. Istraživanje objavljeno u časopisu Journal of Pediatrics u januaru ove godine podržava stav da ne postoji veza između tiomersala i autizma.

Koliki su Novartisovi kapaciteti za proizvodnju vakcine A (H1N1) i koliko ste ih do sada prodali širom sveta?

Novartis očekuje da će do kraja godine proizvesti 90–120 miliona doza vakcine A (H1N1). Što se tiče ugovora o vakcinama koje smo sklopili, mogu vam dati neke podatke: vlada SAD-a potpisala je s Novartisom dva ugovora za kupovinu vakcine i adjuvansa ukupne vrednosti 979 miliona američkih dolara; Francuska je naručila 16 miliona doza naše vakcine, s mogućnošću nabavke dodatnih osam miliona; Holandija je poručila ukupno 34 miliona doza od Novartisa i GlaxoSmith Kleina, a Španija, Grčka, Italija i Švajcarska takođe su najavile potpisivanje ugovora s Novartisom.

Da li su kliničke studije koje je obavila vaša kompanija dovoljne da dokažu bezbednost vakcine i identifikuju sva moguća neželjena dejstva? Da li su negde bila prijavljena ozbiljna neželjena dejstva od kad je vakcina u upotrebi?

Klinička ispitivanja A (H1N1) obuhvataju oko devet hiljada ljudi raznih starosnih grupa, uključujući i najmlađu i adolescentnu populaciju, odrasle i stare u različitim delovima sveta. Ispitivanja ocenjuju bezbednost i efikasnost u stvaranju imunog odgovora Novartisovih vakcina baziranih na kultivaciji jaja ili ćelija.

Vakcine protiv gripa već su priznati proizvodi. Budući da vakcinu A (H1N1) proizvodimo prihvaćenim i razvijenim proizvodnim metodama, očekujemo sličan bezbedan profil kao i sa našom vakcinom protiv sezonskog gripa. Koliko je nama poznato, nisu prijavljena nikakva ozbiljna neželjena dejstva naše vakcine. Najčešće se prijavljuje reakcija na mestu uboda, crvenilo, otok ili bol, kao i blaga temperatura, glavobolja i malaksalost.

Kako su naučnici ocenili učinak vakcine u ispitivanjima?

Postoje određeni kriterijumi koje daju regulacione vlasti da bi se dobila dozvola za promet. Naime, tokom kliničkih ispitivanja, među vakcinisanom populacijom mora biti dostignut određeni procentualni nivo antitela.

Gde su obavljena klinička ispitivanja?

Klinička ispitivanja za Novartisovu vakcinu A (H1N1) obavljena su u Argentini, Belgiji, Kostariki, Nemačkoj, Italiji, Japanu, Meksiku, Holandiji, Švajcarskoj, Ujedinjenom Kraljevstvu i Sjedinjenim Američkim Državama.

Koliko je doza vakcine potrebno primiti da bi organizam bio zaštićen?

Dvadesetog novembra ove godine EMEA je objavila da je za većinu ljudi dovoljna jedna doza Focetrie. EMEA je napomenula da jednu dozu Focetrie mogu koristiti odrasli između 18 i 60 godina, deca i adolescenti od devet godina starosti. Na kraju će određivanje i doziranje vakcina zavisiti od zemlje do zemlje.

Kako je vakcina pakovana?

Vakcina je pakovana u unapred punjenim špricevima ili višedoznim bočicama, u zavisnosti od ugovora sa vladama država.

Da li je vakcina bezbedna za trudnice i malu decu?

Trudnice bi trebalo da se konsultuju sa svojim lekarima. Podaci o vakcinacijama trudnih žena sezonskim interpandemijskim trovalentnim vakcinama ne indiciraju da postoje ikakva neželjena dejstva na fetusu ili majkama.

Davanje Novartisovih vakcina A (H1N1) deci od šest meseci pa naviše odobrile su i EMEA i američka FDA.

Da li ima osoba koje ne bi trebalo da prime vakcinu Focetria A (H1N1)?

Svaka vlada i njeno zdravstveno rukovodstvo snose odgovornost i u obavezi su da nabave vakcine za svoje stanovnike i odrede prioritete. Osim toga, svaki građanin trebalo bi da se konsultuje sa svojim lekarom.

Može li Focetria biti data u isto vreme kad i neka druga vakcina, na primer protiv sezonskog gripa?

Dvadesetog novembra EMEA je, na osnovu poslednjih kliničkih informacija, objavila da Focetria može biti primljena u isto vreme kad i vakcina protiv sezonskog gripa.

Postoji li rizik da se grip dobije od same vakcine?

Novartisove A (H1N1) vakcine koriste inaktivisani virus koji ne izaziva influencu.

Može li vakcina izazvati Gilen–Barov sindrom?

Gilen–Barov sindrom javio se kod jednog od stotinu hiljada vakcinisanih, i to 1976. godine kad je tokom vakcinacije protiv svinjskog gripa korišćena vakcina koja sadrži ceo virus. Ispitivanja vakcina protiv sezonskog gripa koje su korišćene kasnijih godina našla su minimalni ili nikakav rizik od pojave Gilen–Barovog sindroma. Mi ćemo obaviti obimno postmarketinško praćenje u skladu s uputstvima iz EMEA kako bismo nadgledali te retke bolesti.

Tokom naših kliničkih ispitivanja pretpandemijskih ili pandemijskih vakcina do danas nije bilo nikakvih naznaka Gilen–Barovog sindroma.

Koliko dugo traje zaštita i koliko vremena od vakcinacije treba da prođe da bi osoba bila zaštićena?

Novartis očekuje da će vakcina A (H1N1) imati isto zaštitno trajanje kao i vakcina protiv sezonskog gripa, odnosno do kraja sezone tog gripa. Obavljena su dva istraživanja perzistentnosti antitela koja daju MF59 adjuvantne i neadjuvantne vakcine: jedno istraživanje trovalentne vakcine obuhvatilo je decu, a drugo je bilo eksperiment s vakcinom H5N1 sa MF59. U oba istraživanja videlo se da su se H1 antitela u odnosu na antigene u vakcinama nalazila na znatno višem nivou kod primalaca MF59 adjuvantne vakcine nego kod primalaca neadjuvantne vakcine, i to najmanje do 210 dana nakon primanja prve doze. U istraživanjima koja se obavljaju u Evropi, Novartis će prikupiti podatke na perzistentnost antitela kod primalaca vakcine A (H1N1) godinu dana posle vakcinacije.

Tekst: mr farm. Tatjana Đerković i Bojana Ilić
Foto: arhiva Farmakona