Farmakon - Časopis specijalizovan za apotekarstvo

Uvoz lekova sve veći

Domaćim lekovima administrativnim merama nametnute su niske cene, koje su trenutno na nivou od 50 odsto prosečno uporedivih cena u referentnim zemljama (Slovenija, Hrvatska, Italija). Istini za volju, jedino novoregistrovani lekovi postižu neku realnu tržišnu vrednost, nasuprot ranije registrovanim, koji su dva-tri puta jeftiniji nego u okruženju. Time se, generalno, obesmišljava domaća proizvodnja. Zabrinjava činjenica što je uvoz u 2007. godini bio za 50 odsto veći nego 2006, čime je nastavljena tendencija iz poslednjih nekoliko godina. Na korak smo do apsurda da se sve više isplati uvoz nekih grupa lekova nego njihova domicilna proizvodnja, kaže prof. dr Dragomir Marisavljević u intervjuu za Farmakon.

Prof. dr Dragomir Marisavljević potpredsednik je Hemofarm grupe i predsednik Grupacije domaćih proizvođača lekova. Od 2002. do 2004. godine bio je i zamenik ministra zdravlja Srbije. Sa prof. dr Marisavljevićem razgovarali smo o stanju na farmaceutskom tržištu Srbije, tendenciji sve većeg uvoza lekova i najvećoj izvoznoj kompaniji u Srbiji – Hemofarmu.

Kakvo je vaše mišljenje o uređenju farmaceutskog sektora u našoj zemlji?

– Kada govorimo o apotekarstvu, odgovornost farmaceuta u pružanju zdravstvene zaštite ne bi trebalo da bude samo u izdavanju lekova i davanju uputstava o upotrebi leka nego i mnogo šira, kao u Evropskoj uniji. Mislim da moramo u dogledno vreme doći u fazu da kvalifikovani farmaceuti – apotekari imaju mnogo veća ovlašćenja koja bi uključila pružanje saveta za uzimanje lekova koji se mogu dobiti bez recepta, shodno trendovima vezanim za samodijagnostiku i samolečenje, promociju zdravlja, kao i pružanje određenih zdravstvenih usluga. Naravno, uloga kvalifikovanog farmaceuta posebno je značajna u pružanju saveta za uzimanje lekova koji se mogu dobiti bez recepta, jer su troškovi zdravstvene zaštite iz godine u godinu sve veći, a čekanje kod lekara dugo i skupo. Razvijanje javne svesti o tome da pacijenti sami prepoznaju simptome blažih bolesti omogućava da se uz konsultaciju sa apotekarom dođe do izbora najboljeg leka. Farmaceutski fakultet, Komora i druge institucije treba da pomognu u sazrevanju svesti da apotekar nije trgovac, već u prvom redu zdravstveni radnik koji može znatno da unapredi zdravstvenu zaštitu. Od toga bi koristi imali i pacijent i sistem.

Koji je najbolji način da se farmaceuti izbore za takav status u našoj zemlji?

– Naš sistem i dalje se bazira na autoritetu Ministarstva, tako da stalno čekamo da nam država nešto propiše. Treba biti proaktivan, nuditi savremena rešenja i kroz konstruktivni dijalog sa državom unaprediti taj segment. Struka treba da pruži inicijativu kroz radionice, javne debate, okrugle stolove, tribine, u najzdravijoj konstruktivnoj atmosferi, a ne dopisivanjem... Ako smo Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima prilagodili evropskim standardima, hajde da nam i apotekarstvo bude evropsko kako po pružanju kvalitetne farmaceutske zdravstvene zaštite tako i po logičnosti plana mreža apoteka, uređivanju kriterijuma ko sve može i sme da se bavi apotekarstvom... Naravno, samo kroz vizuru kvaliteta opstaće ono što treba. Ne mogu i ne bi trebalo da samo ljudi koji imaju novac prepoznaju apotekarstvo kao dobar i uspešan biznis, ne vodeći računa o tome da je to poseban, specifičan i osetljiv sektor. Farmaceuti imaju posebnu odgovornost prema zdravlju ljudi, pa ta oblast mora biti dobro organizovana, regulisana i kontrolisana.

Rekli ste da bi plan mreža apoteka trebalo urediti...

– Postojeći plan mreže apoteka nije u saglasnosti s realnim potrebama, više je komercijalan nego zdravstveni, čime šaljemo lošu poruku da je to dobar biznis.

Druga tema jeste pitanje ravnopravnosti apoteka u privatnom i državnom vlasništvu. Smatramo da konkurentnost podiže kvalitet i da bi ona trebalo da postoji u svim delovima farmaceutskog sektora. Konkurencija postoji na nivou proizvođača, veledrogerija, a svakako i na nivou apoteka. Ravnopravnost između državnog i privatnog sektora najbolje bi se videla u onom delu koji se odnosi na ugovaranje sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje, naravno uz ispunjavanje prethodnih zahteva. Država bi morala rigorozno da kontroliše sve apoteke.

Kakva je situacija sa ponudom lekova na našem tržištu?

– Tržište je više nego dobro snadbeveno lekovima, gledano po INN-ovima ili po terapijskim grupama. Dostupni su nam i brojni inovativni lekovi koje finansira Republički zavod za zdravstveno osiguranje, posebno određeni citotoksični lekovi. U Srbiji je registrovano više od 150 zastupnika ili predstavnika stranih kompanija, kao i desetak domaćih proizvođača. Problem je što do kraja nije rešeno pitanje neregistrovanih lekova iz grupe esencijalnih medikamenata koji su na D-listi Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Oni su klasičan primer da kompanije niskoprofitabilne lekove ili lekove koji se u prometu pojavljuju u malom broju pakovanja izbegavaju da registruju jer su često troškovi registracije veći nego sam promet leka. Do danas država nije uspela brzo da nađe adekvatne i efikasne mehanizme da reši taj problem. Poznat je slučaj retardnog oblika morfijuma, koji Republički zavod za zdravstveno osiguranje ima na D-listi i hoće da plati, ali on nije registrovan jer inostrani proizvođač za to nema interesa zbog malog prometa, zahtevnih propisa za uvoz narkotika, registracionih propisa, koji oduzimaju mnogo vremena... Ovaj lek, inače, koriste bolesnici koji zbog hroničnih bolova ne bi trebalo da čekaju ni jedan jedini dan, a da ne pričamo o mesecima.

Kakav je, generalno, kvalitet domaćih lekova?

– O kvalitetu globalno mogu da govore nadležni inspektori Srbije za lekove. Ja mogu da govorim samo o kvalitetu Hemofarmovih lekova. Dovoljno je reći da posedujemo sve svetske sertifikate koji su apsolutna garancija kvaliteta proizvoda.

Hemofarm je među prvima dobio GMP sertifikat. Šta to znači za jednu fabriku lekova?

– S ponosom možemo da kažemo da je Hemofarm, uz pomoć dva kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, kao i iz svog tekućeg poslovanja, uveo GMP, odnosno rekonstruisao mnoge svoje pogone u Vršcu, a dosta novca uloženo je u rekonstrukciju pogona Zorka-pharme. Za četiri-pet godina podignute su i dve potpuno nove fabrike, jedna u Banjaluci, koja takođe proizvodi po GMP standardima, i jedna u Obninsku, na 70 kilometara od Moskve, koja je otvorena prošle godine. Kvalitet u proizvodnji lekova potvrđuju sertifikati dveju renomiranih agencija iz Nemačke i Rumunije, a naše proizvodne pogone nedavno je sertifikovala i američka inspekcija FDA. Oni trenutno ispituju nekoliko naših proizvoda koji bi trebalo da se nađu na američkom tržištu. Nedavno su u poseti Hemafarmu bili i predstavnici francuske agencije za lekove u okviru twinning programa sa ALIMS-om. Imali su veoma pozitivno mišljenje, i sada očekujemo njihov zvaničan izveštaj. Za svih 430 proizvoda imamo i pojedinačni GMP sertifikat, koji je ujedno i uslov da možete da plasirate svoje lekove na strana tržišta. Dakle, možemo reći da su svi proizvodni pogoni Hemofarma u skladu sa evropskim i američkim GMP-om.

Koliko lekova Hemofarm izvozi i kakvi su planovi?

– Hemofarm učestvuje sa skoro 90 odsto u ukupnom srpskom izvozu lekova. Za te rezultate dobili smo i nagradu kao jedan od najvećih srpskih izvoznika u 2006. Godine 2007. dobili smo sve moguće nagrade iz vladinog i nevladinog sektora za društveno odgovorno korporativno poslovanje. Naše lekove u regionu (Makedonija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Republika Srpska) izvanredno prihvataju, a odnedavno svoje proizvode registrujemo i u Hrvatskoj i Albaniji.

Sa Stadom, našim strateškim partnerom, dogovoreno je da tržišno držimo sever Afrike, Bliski istok, zemlje Levanta i Rusiju. Od Stade preuzimamo i tržišta Bugarske, Mađarske, Poljske, Češke i Slovačke. Rumunija je naše tradicionalno tržište, blizu je Vršca, i tamo imamo već razvijen biznis. Već dugo imamo predstavništvo u Vašingtonu, nekoliko naših proizvoda u postupku je registracije i trenutno čekamo odobrenje za njihov promet na tržištu SAD-a.

Kako teče saradnja sa Nemačkom, gde ste poslovali i pre partnerstva sa Stadom?

– Kompanija je napravila ćerku firmu u Nemačkoj i to naše međunarodno predstavništvo imalo je značajnu ulogu u promociji Hemofarma, a tako smo, na tom tržištu, lakše registrovali i koncept Moja apoteka. Koncept podrazumeva da se kroz indikaciju asocira šta pacijent treba da koristi. Tako se lek naziva kašalj, bol, glavobolja, čime se pacijentu pomaže da izabere preparat koji mu je potreban. Proizvodi iz asortimana Moja apoteka bili su među prvim Hemofarmovim lekovima koji su se našli u prometu u Evropskoj uniji, konkretno u Nemačkoj. Kasnije je Stada zbog dobrih kontakata našeg predstavništva i odlučila da postane naš strateški partner. Inače, za tržište Srbije prošle godine proizveli smo 115 miliona kutija leka, a planovi za 2009. godinu su 125-130 miliona kutija.