Farmakon - Časopis specijalizovan za apotekarstvo

Koreni farmaceutske delatnosti

Istraživali smo koje se apoteke kod nas bave magistralnom izradom preparata i izdvojili neke od njih. U razgovoru s farmaceutima saznali smo koliko je takva vrsta preparata bitna za imidž i profitabilnost apoteke

Pripremanje lekova bilo je poznato još u drevnim vremenima i predstavlja sam početak farmaceutske delatnosti. Ljudi su od davnina znali za lekovita svojstva određenih travki, životinjskih masti, minerala. Drevne civilizacije poznavale su spravljanje melema za lečenje svakog obolelog posebno. To se naročito razvilo u vreme Arabljana kada je u Bagdadu u VIII veku nove ere otvorena prva apoteka na svetu.

Moderno doba u spravljanju lekova i preparata nastupilo je u XIX veku kada su farmaceuti počeli da iz sirovina izdvajaju aktivne supstance i prave lekove. Ta veština napredovala je u XX veku i predstavljala osnovnu delatnost apoteka. Tek s razvojem farmaceutske industrije pedesetih i šezdesetih godina, izrada magistralnih i galenskih pripravaka počela je da se povlači iz apoteka da bi danas u svetu postala prava retkost.

U Srbiji su državne apoteke tradicionalno zadržale ovaj veoma važan segment farmaceutske prakse, ali je sve manje privatnih koje se time bave. Zakonska regulativa vrlo je složena, potrebno je uložiti velika početna sredstva za opremanje i registraciju galenske laboratorije, dok je postupak sa laboratorijama za izradu magistralnih pripravaka nešto lakši. Sve se ređe na apotekarskim policama mogu videti ručno spravljane kreme. Njihova mesta zauzele su kutijice medicinske kozmetike velikih, uglavnom stranih proizvođača.

Iako se slaže da je medicinska kozmetika unela pozitivne novine u naše apotekarstvo i da će se sve više razvijati, većina farmaceuta sa kojima je Farmakon razgovarao kaže da je, kad je odabirala farmaceutski fakultet, očekivala da će spravljati lekove, meriti supstance, mešati praškove, masti u tarioniku sa pistilom... Danas se farmaceuti više bave davanjem saveta u vezi s racionalnom upotrebom lekova.

Magistralna i galenska izrada i dalje je veoma zastupljena u državnim apotekama u Srbiji, a jedna od njih je i Apoteka Subotica sa svojih devetnaest ogranaka. Farmakon je razgovarao s inž. farm. tehn. Tanjom Šehovac i dipl. farm. Natašom Marjanov.

– Magistralni i galenski preparati namenjeni dermatološkoj primeni predstavljaju najbolji primer saradnje lekara (dermatologa) i farmaceuta zarad zajedničkog cilja, zdravog i zadovoljnog pacijenta. Nekada su takvi lekovi bili osnova apotekarstva u našoj zemlji, a danas su nepravedno zapostavljeni, jer je privlačna dizajnirana ambalaža postala prioritetna pri kupovini. Tek kad dožive neprijatna iskustva, na primer alergije, pacijenti obrate pažnju na važnost formulacije preparata. Magistralni i galenski preparati proizvedeni po tradicionalnim recepturama koje objedinjuju prirodne sastojke i vitamine, bez konzervanasa, emulgatora, boja i mirisa, isključuju mogućnost alergijske reakcije i senzibilizacije, a pošto služe u terapijske svrhe, moraju imati svojstva leka, kvalitet, efikasnost i bezbednost – objašnjava Nataša Marjanov.

Kvalitet i kontinuirana dopuna, inovacija asortimana laboratorije, kao i promocije i edukacija građana, omogućili su da se potražnja za magistralnim preparatima postepeno povećava, što govori da se i savremenim alatima (farmaceutski marketing) mogu čuvati tradicionalne vrednosti farmaceutske profesije. Dodala bih i činjenicu da su upravo ti proizvodi, pre svega galenski, važan i diferentan aspekt naše delatnosti, pa samim tim i čine osnovu brenda Apoteke Subotica – kaže mr farm. spec. Svetlana Rudinski, direktorka Apoteke Subotica.

Osim za lečenje, ti preparati koriste se i u kozmetičke svrhe, za negu kože i kose. Jedan deo pacijenata godinama je veran upravo ovom vidu proizvodnje.

– Cilj nam je da u svojo laboratoriji napravimo best buy proizvod, to jest da ujedinimo tri ključna elementa: kvalitetan preparat, savremenu i lepu ambalažu i pristupačnu cenu. U laboratoriji se proizvodi više od dve stotine različitih preparata od kojih su najfrekventniji: kapi Nafazolin 0,1%, Aethanolum dil, Hidrogen peroxid 3% i Baby krema, čiji je godišnji promet oko dvanaest hiljada pakovanja. Ističem tu kremu jer ona povezuje sve starosne strukture i jednako je popularna kako u nezi dečje tako i u nezi suve, osetljive kože. Patronažne sestre sa dugogodišnjim iskustvom ostale su verne dermatologu i slanom rastvoru u pedijatriji, pasti Lebreht i rastvoru Rivanol u tretiranju dekubitalnih rana, kao i ostalim proizvodima koji se prizvode u laboratoriji – kaže Tanja Šehovac.

U laboratoriji Apoteke Subotica izrađuju se kreme za sve tipove kože, a najtraženije su bademova i hidratantna krema, čiji je promet oko dve hiljade kutija godišnje. Negu kože pacijenti mogu upotpuniti upotrebom losiona i mleka, a najprodavaniji preparat iz te grupe jeste rastvor klindamicin namenjen koži sa aknama.

– Svi ogranci Apoteke Subotica snabdeveni su proizvodima laboratorije, a potražnja za određenim preparatima varira u zavisnosti od okruženja, odnosno strukture stanovništva. U područjima sa starijim stanovništvom tražena je tzv. glumac krema (masna krema), antirid, kombinovani prašak protiv bolova, ruska voda, veštačke suze, supozitorije sa bisakodilom ili glicerolom. U apoteci pri službi za zdravstvenu zaštitu žena i dece Doma zdravlja Subotica stituacija je potpuno drugačija i traže se preparati koji se koriste u pedijatriji – objašnjava Šehovac.

Upravo zbog tih uticaja određene apoteke su se specijalizovale, pa se asortiman lekova i laboratorijskih preparata donekle razlikuje. U slučaju da je neki lek deficitaran, u skladu sa mogućnostima trude se da formulišu slične preparate ili da postojeću recepturu iskoriste za odgovarajuću indikaciju.

– Svakodnevno izrađujemo i magistralne preparate po preporuci dermatologa. Za izradu kapi za oči, vagitorija i supozitorija koje propisuje lekar, pacijenti se upućuju u laboratoriju, dok se za druge magistralne preparate mogu obratiti centralnom ogranku i ogranku pri laboratoriji. Često pacijenti dođu sa starim receptima i zahtevom da im se izradi preparat koji im je nekada pomogao. U zavisnosti od vrste preparata, vreme izrade varira i pacijent dobija gotov preparat najkasnije dvadeset i četiri sata po prijemu recepta. Najfrekventniji magistralni preparati su dekongestivne (kombinovane) kapi za nos, razblaženja kortikosteroidnih krema, kao i rastvori i emulzije sa salicilnom kiselinom u terapiji psorijaze i sličnih promena, zatim različiti antimikotički i antiseptički preparati. U proseku se dnevno izrade dva-tri preparata, a pored toga i 400-500 galenskih lekova. Česta je i izrada triturata, to jest razblaženja fabrički izrađenih lekova – priča Nataša Marjanov.

Apoteka Subotica dva puta mesečno organizuje promocije na kojima se pacijenti uz konsultacije upoznaju sa paletom proizvoda i često se opredeljuju za korišćenje nečeg iz ponude bilo da je reč o kremi, kapima, čaju ili nekom drugom preparatu. Sarađuju sa Zavodom za javno zdravlje, prate događaje iz Kalendara zdravlja i promovišu galenske preparate u zavisnosti od datuma koji se obeležava.

– Smatramo da su takve akcije veoma korisne jer promovišu i zdravlje i farmaceutsku struku rušeći predrasudu da mi samo prodajemo lekove. Pacijenti aktivno učestvuju u prezentacijama, a od njih je i potekla ideja o izradi čajnih mešavina. Taj interaktivan odnos veoma nam je važan i na obostrano zadovoljstvo u prodaji se nalazi nekoliko vrsta čajnih mešavina i monokomponentnih čajeva – kaže Marjanov.

U Apoteci Subotica smatraju da njihova laboratorija ima znatan udeo u očuvanju osnovne farmaceutske delatnosti – formulisanju i izradi preparata – što dokazuje i brojem prodatih preparata na godišnjem nivou. Veledrogerija i apoteke Primax postoje od 1993. godine i od početka imaju galensku laboratoriju u Nemanjinoj ulici, u kojoj se nalazi i njihova prva apoteka. Od farmaceutskih oblika izrađuju se miksture, kreme za ruke, za lice, ulje bršljena za telo, grožđana mast, običan vazelin, alkohol, aceton, hidrogen... Ukupno imaju 90 vrsta magistralnih preparata. Asortiman neće povećavati, ali će nastaviti izradu. Sagovornice Farmakona, diplomirane farmaceutkinje zaposlene u Primaxovim apotekama, kažu da im je milo kad mogu da preporuče neki magistralno izrađen preparat i da bi volele da se ta tradicija zadrži u apotekama u Srbiji.

– Te proizvode kupuju uglavnom stariji građani slabijeg imovnog stanja i oni koji poznaju sastav proizvoda. Mladi dosta kupuju klindamicin gel protiv bubuljica i talk za varičele, a sve to i dalje se pravi zbog apotekarske tradicije. Dosta se prodaje i losion s minoksidilom 2% i 4,5% protiv opadanja kose, pošto je mnogo povoljniji od fabričkih proizvoda – objašnjava dipl. farm. Marina Savić.

Malo se apoteka i dalje bavi izradom magistralnih preparata zato što im nedostaje prostor u kome bi mogla da se registruje laboratorija, a potrebno je uložiti i velika početna sredstva. Osim u zakonom određenu kvadraturu, neophodno je uložiti i u kompletan inventar kao što su laboratorijsko posuđe, adekvatna vaga, hemikalije i drugo. S druge strane, u marketing medicinske kozmetike ulažu se velika sredstva.

– Smatram da će medicinska kozmetika zameniti apotekarske kreme pošto ima jaku reklamu, promocije i edukacije farmaceuta. Međutim, naša magistralno napravljena krema Nućurak za razliku od fabričkih nema konzervansa, blagotvorna je za kožu koja se peruta, za svrab, peckanje – kaže dipl. farm. Svetlana Dovijanić, direktorka komercijale Primaxa.

U Primaxovim apotekama svaki dan se prodaju magistralno izrađeni preparati. U apoteci na Vidikovcu više se prodaju preparati za decu, dok se na Kalenić pijaci najviše prodaju magistralni preparati, pošto tamo ima mnogo starijih sugrađana.

– Zanimljivo je što naročito među pacijentima na Kaleniću imamo i onih koji na starim, požutelim papirima donose ispisane recepte za određene kreme. Imamo jednu gospođu za koju specijalno pravimo antirid u količini od pola kilograma jer joj samo ta krema odgovara, dok drugoj gospođi pravimo dva kilograma kreme za koju ona ima svoj recept, pa to ona poklanja prijateljicama – pričaju dipl. farm. Selena Milkić i dipl. farm. Nataša Ilić.

U odnosu na niske cene i malu apotekarsku maržu od dvanaest procenata, magistralni preparati, po rečima naših sagovornica, ipak donose zaradu jer ne moraju da se registruju, a na uvoz sirovina plaća se minimalna carina, tako da se za magistralno i galenski izrađene preparate mogu koristiti supstance vrhunskog kvaliteta.

Zdravstvena ustanova apoteka Farmanea postoji od 1996. godine i ima dvadeset apoteka u Beogradu, Kragujevcu, Nišu, Ćupriji i Pančevu, laboratoriju za izradu magistralnih lekova, a ove godine registrovala je i galensku laboratoriju. Godine 2007. uveden je sistem upravljanja kvalitetom i dobijen sertifikat prema zahtevima standarda ISO 9001:2000. S obzirom na činjenicu da na tržištu postoji veliki broj preparata različitih proizvođača i da primena magistralnih preparata nije mnogo zastupljena, u Farmanei smatraju da je potrebno povratiti poverenje pacijenata u kvalitet, bezbednost i efikasnost magistralnih preparata.

– U laboratoriji za izradu magistralnih lekova uglavnom izrađujemo lekove koje su prepisali lekari, preparate s ureom, s nižom koncentracijom kortikosteroida, preparate za psorijazu, izbeljivanje dlačica, preparate za reumu... Od krema izrađujemo hidratantnu, antirid, polumasnu i vitaminsku masnu, sve bez konzervansa i parfema, s kakaovim i bademovim uljem, po tradicionalnim receptima – govori za Farmakon mr farm. Daliborka Tišić, samostalni referent za kvalitet i razvoj u Farmanei.

Farmanea je nedavno registrovala i galensku laboratoriju. Prema pravilniku, galenska laboratorija mora da ima najmanje sto kvadratnih metara, u okviru jedne serije može se napraviti sto komada određenog proizvoda dnevno, što za nekog ko ima mnogo apoteka možda i nije dovoljno.

– Procedura je komplikovana, raspored prostorija u laboratoriji mora da bude specifičan, ne smeju da se ukrštaju putevi polaznih sirovina, ambalaže i gotovih proizvoda i moraju se poštovati pravila dobre proizvođačke prakse. Galenska laboratorija ima i elemente industrijske laboratorije i elemente laboratorije za izradu magistralnih preparata – objašnjava diplomirani farmaceut Ivana Stupljanin.

U novoj laboratoriji u planu je izrada oficinalnih preparata u magistralnim formulama, i to tečnih preparata za spoljašnju primenu na koži, polučvrstih preparata (gelovi, masti, kremovi), kao i čvrstih preparata (praškovi, supozitorije, vagitorije).

– Cilj nam je da ostvarimo što bolju saradnju sa potrošačima, da kroz svoje proizvode pokušamo što više da pokažemo svoje pravo znanje farmacije, da spojimo lepo i korisno, a upravo to možemo ovakvim preparatima koji su pristupačni za svačiji džep, a što je najvažnije, i odgovaraju svakom – objašnjava Tišićeva.
 

Tekst: Bojana Ilić
Foto: Dragana Đorović i Jelena Vemić