Pošto vodeći epidemiolozi u našoj zemlji najavljuju veliki broj obolelih od novog gripa, naročito u januaru i februaru, korisno je napomenuti pacijentima kako da se zaštite i dati im neke osnovne informacije o vakcini. Uporedo sa novim gripom prisutan će biti i sezonski, pa smo pripremili odgovore na pitanja koja pacijenti najčešće postavljaju koristeći se podacima svetskih zdravstvenih institucija i organizacija
Šta je virus A(H1N1) i zašto se oboljenje koje on izaziva zove svinjski grip?
A(H1N1) je novi virus gripa koji je prvi put kod ljudi primećen u aprilu ove godine u Americi. Zove se svinjski jer su naučnici u laboratoriji otkrili da su geni tog virusa slični genima virusa svinjskog gripa u Severnoj Americi. Međutim, kasnije je utvrđeno da je taj virus ipak drugačiji od virusa pravog svinjskog gripa. Naime, novi virus gripa ima dva gena od svinjskog i gene ptičjeg i humanog virusa gripa.
Kako se širi virus novog gripa i da li može da se oboli više puta u sezoni?
Novi grip širi se isto kao i sezonski, dakle kašljanjem i kijanjem obolele osobe ili dodirivanjem najpre predmeta na kojima se nalazi virus, a zatim nosa i usta. Ako ste preležali grip, imuni sistem se aktivira i razvija imuni odgovor koji štiti organizam od ponovnog kontakta sa virusom. U ređim slučajevima, ako je imuni sistem znatno oslabljen, imuni odgovor je slab i organizam nije zaštićen, pa je moguće da se oboli više puta.
Koji su simptomi novog gripa?
Simptomi gripa su iznenadna visoka temperatura, glavobolja, gušobolja, grebanje u grlu, kašalj, bolovi u zglobovima i telu, sveukupna iscrpljenost. Neki pacijenti imaju mučninu, povraćanje, dijareju. Dešava se i da su pacijenti inficirani tim virusom a da nemaju temperaturu, već samo respiratorne simptome.
Koliko je novi grip opasan?
Oblici novog gripa variraju od blagih do ozbiljnih. Većina obolelih uspešno se oporavlja bez medicinske pomoći, ali postoje i slučajevi koji zahtevaju hospitalizaciju, kao i manji broj onih sa smrtnim ishodom. Obično je više od 70 odsto hospitalizovanih bolesnika već imalo neko oboljenje (dijabetes, srčane bolesti, astma, bubrežne bolesti...), to jest spadalo u rizičnu grupu. U kategoriju visokog rizika od ozbiljnijih komplikacija spadaju deca mlađa od pet godina, trudnice, stariji od 65 godina i svi oni koji imaju neko od hroničnih oboljenja. Iako su stariji od 65 godina u rizičnoj grupi zbog mogućih komplikacija, zanimljivo je da je manje verovatno da će oni oboleti nego mlađe osobe. Oko trećina starijih od 60 godina ima antitela protiv novog virusa gripa, ali se još ne zna koliko su ta antitela efikasna.
Da li je novi virus gripa sličan sezonskom?
Sezonski grip, kao i novi, varira u ispoljavanju, tako da može da bude blag, ali i ozbiljan, koji se završava hospitalizacijom i ređe smrću. Više od 90 odsto smrtnih ishoda i 60 odsto hospitalizacija beleži se među starijima od 65 godina. U deset odsto slučajeva hospitalizuju se deca mlađa od pet godina.
Od aprila ove godine, kada su ljudi počeli da obolevaju od novog gripa, ispitivanjem se došlo do rezultata da je novi grip više opteretio mlađe od 25 godina nego starije od 65. Broj obolelih i umrlih od novog gripa trenutno je manji kod starijih od 65 godina nego kod mlađih od 25, što je osnovna razlika između novog i sezonskog gripa.
Međutim, rizik od komplikacija, kao i kod sezonskog gripa, veći je kod trudnica, mlađih od pet godina i osoba sa hroničnim oboljenjima.
Kako se zaštititi od novog gripa?
Vakcina protiv sezonskog, a i novog gripa, prvi je i osnovni korak zaštite od te bolesti. Osim toga, postoje i standardne mere koje mogu pomoći da se zaštitite od virusa gripa:
- kijati isključivo u papirnu maramicu koju potom treba baciti u smeće,
- prati ruke sapunom i toplom vodom, najmanje petnaestak sekundi, ili koristiti sredstva za dezinfekciju ruku sa alkoholom,
- izbegavati dodirivanje očiju, usta, nosa i kontakt sa obolelima,
- izbegavati boravak u malom prostoru sa mnogo ljudi.
Koliko dugo virus A(H1N1) može opstati na predmetima?
Studije su pokazale da virus gripa na predmetima može opstati od dva do osam sati i inficirati nezaraženu osobu.
Kako se virus gripa uništava?
Virus gripa može se uništiti temperaturom od 75 do 100 stepeni Celzijusovih, a hloridi, hidrogen-peroksid, sapuni, jod i alkohol efikasni su ako se koriste u dovoljnoj koncentraciji i dovoljno dugo.
Koliko su dugo oboleli od gripa zarazni?
Osobe obolele od sezonskog gripa zarazne su dan pre nego što se ispolje simptomi, pa sve od pet do sedam dana posle toga. Kod nekih ljudi taj period može trajati i duže, naročito kod dece i onih sa oslabljenim imunim sistemom, kao i kod osoba obolelih od A(H1N1).
Da li virus gripa može da se širi u javnim bazenima, spa-centrima i sl.?
Do sada nije zabeležena veza između obolevanja od sezonskog gripa i kupanja u javnim bazenima, spa-centrima i sl. Bazenska voda se hloriše, i ako se to radi po standardima, velike su šanse da se virus neće preneti. Do sada nije kompletirano nijedno istraživanje koje bi potvrdilo osetljivost novog virusa gripa na hlor i ostale dezinficijense u bazenima. Istraživanja su potvrdila da je hlor u bazenima bio efikasan kod virusa ptičjeg gripa. Veoma je verovatno da je tako i sa virusom novog gripa.
Ko bi trebalo da primi vakcinu protiv novog gripa?
Prema svim svetskim preporukama, vakcinu bi prvo trebalo da prime najugroženije grupe, u koje spadaju trudnice posle trećeg meseca trudnoće, mladi od šest meseci do 24 godine i svi oni koji dolaze u kontakt sa bebama mlađim od šest meseci, pošto one ne mogu da prime vakcinu, medicinsko osoblje koje dolazi u kontakt sa bolesnicima i sve one osobe između 24 i 64 godine koje imaju neku od pratećih hroničnih bolesti. Prema studijama koje se trenutno sprovode, stariji od 65 godina imaju manji rizik da obole od ovog virusa nego mlađe osobe, tako da se savetuje da, pošto se vakcinišu ugrožene grupe, i stariji od 65 godina prime vakcinu.
Koje grupe treba da prime vakcinu pre ostalih?
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da vakcinu prvo prime trudnice posle trećeg meseca trudnoće, osobe koje žive sa bebama mlađim od šest meseci, deca između šest meseci i četiri godine i deca između pet i 18 godina sa hroničnim bolestima.
Da li osobe koje su alergične na jaja smeju da prime vakcinu?
Osobe koje su alergične na jaja ne bi trebalo da prime vakcinu. One mogu da budu u riziku od alergijske reakcije na sve vakcine protiv gripa, uključujući i onu protiv novog. Pre nego što primite vakcinu protiv gripa, konsultujete se sa lekarom ako ste imali neki od sledećih simptoma:
- koprivnjaču ili oticanje jezika ili usana,
- smetnje u disanju posle obroka sa jajima,
- alergijske reakcije na protein iz jaja, uključujući i astmatične napade.
Budući da su deca sa astmom ugroženija, za njih postoji posebna procedura davanja vakcine. Zato je neophodan oprez i konsultacija sa lekarom.
Da li vakcina protiv novog gripa ima neželjene efekte?
Neželjena dejstva vakcine protiv novog gripa trebalo bi da budu slična kao kod vakcine protiv sezonskog gripa. Na mestu uboda mogu se pojaviti crvenilo i osetljivost, a kod nekih ljudi i glavobolja, bolovi u mišićima, groznica, mučnina i umor. Međutim, ti problemi, ako se jave, traju nekoliko dana. Ređe se mogu javiti ozbiljne, a vrlo retko teže alergijske reakcije.
Da li vakcina može da izazove neka oštećenja imunog sistema?
Još uvek nije razjašnjeno zašto se, veoma retko, kod nekih ljudi razvija GBS sindrom (Guillain-Barré syndrome). To je bolest u kojoj ćelije imunog sistema napadaju delove perifernog nervnog sistema. Veruje se da mnoge infekcije, veoma retko i vakcina, mogu dovesti do aktiviranja imunog sistema, koji će oštetiti sopstvene nervne ćelije.
Da li postoje lekovi koji tretiraju virus A(H1N1)?
Za tretman sezonskog i novog gripa koriste se antivirusni lekovi, obično kod ljudi kod kojih se razvila ozbiljna infekcija, koji se hospitalizuju i kod kojih bi se verovatno razvila neka od komplikacija. Lekar odlučuje da li su ti lekovi potrebni, ali treba imati na umu da većina ljudi razvija blaži oblik infekcije i da im nisu potrebni antivirusni lekovi, kao ni kod sezonskog gripa.
Tekst: mr farm. Tatjana Đerković
Foto: Dragana Đorović
