Lek posmatram u svim životnim ciklusima
Po završetku studija, doc. dr Valentina Marinković započela je svoj profesionalni razvoj koji deli na tri faze: laboratorijsku, proizvodnu i „stratešku“. Danas se ona nalazi na mestu direktora kvaliteta Actavis Srbija
Iako je iz rodnog Leskovca na Farmaceutski fakultet otišla na nagovor drugarice, Valentina Marinković nije se pokajala, jer kako sama kaže, farmacija je multidisciplinarna nauka, i odmah ju je osvojio taj autentični spoj hemije, medicine i tehnike. Talenat za nauku nasledila je od oca, koji je i sam čitav svoj život posvetio istraživačkom radu, a praktičnost od majke, veoma svestrane ličnosti.
– Bila sam prava štreberka i među prvima sam završila fakultet, s prosečnom ocenom devet. I danas me drugarice u šali podsećaju kako sam s ponosom izgovarala da sam studentkinja četvrte godine farmacije – priseća se Marinkovićeva.
Po završetku studija, započela je svoj profesionalni razvoj koji deli na tri faze: laboratorijsku, proizvodnu i „stratešku“. Prva ljubav, ispitivanje stabilnosti lekova, desila se 1987. godine u laboratorijama kontrole lekova FHI Zdravlje, pa se nastavila u laboratorijama tadašnjeg Zavoda za farmaciju i u laboratoriji Farmaceutskog fakulteta. Tu je obavila specijalistički staž iz ispitivanja i kontrole lekova i radila magistarsku i doktorsku tezu. Za magistarsku tezu dobila je Godišnju nagradu grada Beograda.
– Posebno mi je drago što sam te surove devedesete provela na istraživanjima koja su bila pravi hit u svetu, da se tako izrazim, pa sam i pored sankcija i blokade imala osećaj kosmopolitizma. Da literature smo dolazili preko kolega koji su bili na postdiplomskim studijama u inostranstvu, a supstance smo nabavljali preko komercijalnih saradnika koji su ih bukvalno u svom ručnom prtljagu prenosili preko granice. Na svu sreću, Zavod za farmaciju i laboratorije FHI Zdravlje i tada su imali savremenu analitičku opremu, a profesori Danica Agbaba, Sote Vladimirov i Katarina Karljiković-Rajić znali su da me usmere u dobrom pravcu – objašnjava Marinkovićeva.
U tom periodu objavila je desetak radova u vodećim međunarodnim časopisima i predstavila tridesetak na domaćim i inostranim konferencijama. Doktorsku disertaciju Stabilnost i molekulska struktura degradacionih proizvoda nitrendipina i nizoldipina odbranila je na Farmaceutskom fakultetu 2003. godine pod mentorstvom profesorke Danice Agbabe.
Političke promene s početka dvadeset prvog veka zatekle su je na poziciji direktora kontrole kvaliteta u FHI Zdravlje, u Leskovcu. Zatim je nastupila privatizacija i novi vlasnik, Actavis sa Islanda, potrudio se da tu fabriku svrsta u red jedne od najznačajnijih generičkih farmaceutskih kompanija u svetu.
– Izgradnja nove fabrike, razvoj i transfer proizvoda doveli su do toga da se moje profesionalno interesovanje iz laboratorije pomerilo u proizvodni pogon. U tom periodu bilo je još promena, izabrana sam za docenta na Tehnološkom fakultetu u Leskovcu, na predmetu Tehnologija farmaceutskih proizvoda, što mi je dalo motivaciju da naučni pristup približim praksi. Poseban izazov predstavljalo mi je upoznavanje sa inženjerskim sistemima kao što su ventilacija i klimatizacija, komprimovani vazduh, sistem za vodu... Shvatila sam da bezbednost pacijenta umnogome zavisi od valjanosti procesa proizvodnje i pakovanja. Validacija prostora, opreme, procesa i čišćenja, sve je to bila moja velika preokupacija – kaže Marinkovićeva.
Umesto da ide na simpozijume, u tom periodu naša sagovornica obišla je mnogo fabrika kako u regionu tako i u zapadnoj Evropi i Americi. Završila je desetine međunarodnih kurseva iz oblasti Dobre proizvođačke prakse i stekla veliko iskustvo u svim oblastima proizvodnje lekova – od razvoja formulacije pa do održavanja sistema i opreme. Dokaz da se trud isplatio predstavlja evropski GMP sertifikat koji je Zdravlje – Actavis dobio u junu 2009. godine. U tom periodu, na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu osniva se specijalizacija iz industrijske farmacije, pa je prof. Zorica Đurić pozvala našu sagovornicu da učestvuje u nastavi.
– Danas se nalazim na mestu direktora kvaliteta Actavis Srbija, i to je položaj koji mi pruža mogućnost da lek posmatram u svim životnim ciklusima – od registracije i proizvodnje, preko kontrole kvaliteta, do njegovog života na tržištu. Budući da sam u privatnim apotekama godinama radila honorarno, posebno mi je drago što mogu da kvalitet leka posmatram i iz ugla apotekara. Kvalitet danas ne predstavlja samo kvalitetan lek, proces ili uslugu, već i kvalitetno poslovanje. Ako se lek ne pojavi na tržištu na vreme ili se ne povuče iz prometa kada treba, to postaje ogroman problem i za kompaniju za koju radim i za samog pacijenta. Upravo je to oblast kojoj danas posvećujem pažnju, a imam veliku podršku rukovodstva Actavisa i prof. Ljiljane Tasić, sa kojom sam objavila više radova iz oblasti upravljanja znanjem i kvalitetom u farmaceutskom poslovanju – kaže Marinkovićeva.
Valentina kaže da joj posebno zadovoljstvo pričinjava kada mlađe kolege i studenti prepoznaju značaj kvaliteta u najširem konceptu, tako da ona svoja dalja usvršavanja vidi upravo u ugrađivanju kvaliteta u sam strateški razvoj – Quality by Design.
Osim profesionalnih uspeha i obaveza, Valentina Marinković ima i muža i dvoje dece. Ćerka studira psihologiju u Beogradu, a mlađi sin i dalje je u osnovnoj školi.
– Iako smo i suprug i ja iz medicinske struke, deca se opredeljuju za društvene i humanističke nauke. Za našeg sina mama farmaceut i tata lekar bave se isuviše ozbiljnim stvarima, mada nam je svima u porodici zajednička ljubav prema umetnosti. Oskar Vajld jednom je rekao: „Biti dobar znači biti u harmoniji sa samim sobom. Nesaglasnost vlada tamo gde je čovek primoran da bude u harmoniji sa drugima“, i zato bih posle dvadeset dve godine radnog staža, svojim koleginicama i kolegama preporučila da uče i rade ono što vole. A farmacija toliko mnogo pruža – smatra Marinkovićeva.
Tekst: Bojana Ilić
Foto: Dragana Đorović
