Dragan Đurović danas radi u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije, gde daje stručno mišljenje o tome da li je neki preparat lek ili ne. Kada se pogleda njegova karijera, nekako ispada da je Dragan Đurović na različite načine, ali istrajno i najviše radio na podizanju kvaliteta farmaceutske profesije. A kako kaže, tada je i bio najsrećniji.
Od svih lekova iste generike na pozitivnu listu ulaze i finansiraju se samo oni koji imaju najnižu cenu. To bi, praktično, značilo da svi lekovi iste generike, ako hoće na listu, imaju istu cenu, a to je ona najniža. Isto tako, za lekove koji nisu iste generike, ali su u okviru iste grupe lekova, procenjuje se razlika u benefitu. Ako nema dokazanog benefita, onda cena tih lekova mora da bude ista kao i cena jeftinijih lekova iz iste grupe.
Pravo na otvaranje apoteke u Sloveniji stiče se na osnovu koncesije dobijene na konkursu koji objavljuju opština ili grad. Osnovni kriterijum za raspisivanje konkursa jeste da opština ima potrebu da lekovima snabde do 5.000 stanovnika koji to svoje pravo drugačije ne mogu da zadovolje. Apeteke u Sloveniji svojim korisnicima nude i brojne dodatne usluge kao što su savetovališta, merenje zdravstvenih parametara, praćenje bolesti.
Vlade razvijenih zemalja odavno su uvele sistem u kome se forsiraju jeftiniji, generički lekovi. Pitali smo rukovodeći kadar farmaceutskih kompanija kako bi to trebalo rešiti u našoj zemlji i šta misli o formiranju novog kriterijuma za stavljanje lekova na listu Fonda.
Finansijska kriza izvršiće pritisak na farmaceutsku industriju, a vlade će morati da olakšaju taj proces, kažu stručnjaci jedne od vodećih konsultantskih kompanija Frost&Sullivana. Ukoliko se kriza nastavi, realno je očekivati da će farmaceutsko tržište za pet-šest godina ostati bez inovativnih lekova, pa bi države trebalo da podrže ulaganja u takva istraživanja. Sugeriše se i da bi trebalo smanjiti takse investitorima kako bi se ulagalo u biotehnološke kompanije.
Zahvaljujući skorašnjem dešifrovanju ljudskog genoma, biotehnologija će moći da ponudi mnoge nove lekove za bolesti koje do sada nisu imale odgovarajuću terapiju. Od biotehnologije se takođe očekuje da omogući pojavu lekova skrojenih po meri pacijenta (tailor-made medicines), što nije bilo ostvarljivo sa konvencionalnim lekovima.
Dokument Dobra apotekarska praksa revidiran je u skladu sa svetskim definicijama u kojima se primarna zdravstvena zaštita i prevencija određuju malo šire od onoga kako ih naši zakonodavci i pravnici tumače. Naše Ministarstvo još ne vidi da je to sastavni dreo prevencije bolesti, promocije i unapređenja zdravlja populacije.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, homeopatija se kao metod lečenja nalazi na drugom mestu u svetu, odmah posle kineske tradicionalne medicine, a za njom slede fitoterapija i tek na četvrtom mestu alopatski način lečenja, tj. zvanična medicina.
Jedna od karakteristika koje australijsku apotekarsku praksu čine jedinstvenom u svetu jesu lekovi koje može da izda samo farmaceut – Pharmacist only medications. To je lista lekova za koje bi normalno bio neophodan recept. Međutim, pacijenti mogu da ih dobiju bez recepta, obično u manjim količinama, pod nadzorom farmaceuta i samo ako farmaceut smatra da je pacijentu lek neophodan.
Stranica 6 od 8
