Nova rubrika u Farmakonu donosi zanimljive lekarske priče iz inostranstva. U ovom, prvom tekstu te vrste, donosimo vam priču iz daleke Australije. Sve je počelo beskonačno dugim avionskim letom u zimu 1999. godine kada je posle odgledanog dokumentarnog filma o Australiji sagovornik Farmakona dr Miljan Vlahović krenuo iz beogradske zime i temperature od -18 stepeni u topli Sidnej.

Mentorstvo može da ima mnogo različitih oblika, od samo jednog razgovora radi brzog savetovanja do kontinuiranog razmatranja koje traje nedeljama ili mesecima. Od osoba koje su prvi put u ulozi supervizora do menadžera najvišeg nivoa, lideri imaju ogroman i neposredan uticaj u direktnoj komunikaciji sa zaposlenima. Zapravo, supervizor ima mogućnost da unapredi odnos zaposlenog prema poslu i organizaciji. Ako zaposleni oseća da šef brine o njemu i njegovim interesima i ciljevima i da može da mu pomogne da maksimalno iskoristi svoj potencijal, svi su izgledi da će sa više odanosti i entuzijazma obavljati svoj posao. U ovom tekstu predstavićemo delove iz vodiča „Mentorski rad sa zaposlenima“ autorke Peti Mekmanus iz edicije „Džepni mentor“, izdavačke kuće Data status iz Beograda.

Lekari zaposleni u privatnoj praksi s nestrpljenjem očekuju usvajanje novog pravilnika koji će im dati sva prava koja imaju i izabrani lekari u državnim ustanovama. Ipak, ostaju mnoge nedoumice u vezi s tim na koje će se specijaliste ta prava odnositi.

Istraživanja iz sociologije, psihologije, komunikacija i menadžmenta iznova nam pokazuju da od toga koga znamo zavisi i šta znamo ili ćemo saznati. Lične veze od ključnog su značaja za pribavljanje podataka, rešavanje problema i sticanje iskustva u obavljanju posla.

Prema novom Pravilniku o načinu i uslovima oglaša vanja lekova i medicinskih sredstava, farmaceutske kompanije mogu da organizuju i sponzorišu naučne i promotivne skupove, kongrese i seminare na kojima učestvuju lekari i farmaceuti, ali ne i da utiču na sadržaj stručnog skupa koji organizuje strukovno udruženje.

Poslednjih nekoliko godina, prvo u SAD-u i Velikoj Britaniji, a zatim u još nekim evropskim zemljama, promenio se način distribucije lekova, pa su se određene farmaceutske kuće opredelile za model „pravo u apoteku“. Direktna distribucija do apoteka, a samim tim i do pacijenata, garantuje da će preko definisanih, proverenih i dokumentovanih prodajnih kanala direktno do pacijenata stići siguran proizvod.

Iako u Srbiji ima više apoteka kontinentalnog tipa, gde su apotekari i svi proizvodi odvojeni od pacijenata, prema rečima naših sagovornika, anglosaksonski tip apoteka, gde se u prednjem, pristupačnijem delu nalaze kozmetički i dijetetski proizvodi, medicinska sredstva i lekovi za koje nije potreban recept, donosi veći profit i pristupačniji je pacijentima. Taj tip apoteke u Srbiji za sada pokazuje odlične rezultate.

Zahvaljujući skorašnjem dešifrovanju ljudskog genoma, biotehnologija će moći da ponudi mnoge nove lekove za bolesti koje do sada nisu imale odgovarajuću terapiju. Od biotehnologije se takođe očekuje da omogući pojavu lekova skrojenih po meri pacijenta (tailor-made medicines), što nije bilo ostvarljivo sa konvencionalnim lekovima.

Uloga farmaceuta u svetu odavno je promenjena aktivnim učešćem u prevenciji i lečenju bolesti. I naša zemlja je propratila najnoviji trend pružanja farmaceutskih usluga, pa su farmaceuti u apotekama uveli dodatne usluge kao vid promocije zdravlja i prevencije bolesti.

Ukoliko nije izložena ili se ne vidi, roba se neće prodati. Potrebno je, zato, obezbediti odgovarajući prostor za izlaganje određenih proizvoda. Proizvodi koji se nalaze suviše nisko ili suviše visoko neće biti u vidokrugu potrošača i samim tim neće ga podsetiti da su prisutni i da ih tu može kupiti. Treba voditi računa o tome da radnja ne postane cirkus, već da se potrošač oseća kao u apoteci.