Nakon nekoliko odlaganja roka do koga su sve kutije lekova na srpskom tržištu morale biti obeležene kontrolnom markicom i tako zaštićene od falsifikovanja, taj proces počeo je na proleće ove godine. Ipak, iako se činilo da sve ide po planu, u junu je rok ponovo produžen, a Farmakon istražuje zašto to traje duže od tri godine

Najveći problem s kojim se suočava Nacionalni centar za farmakovigilancu jeste nedovoljno razvijena svest zdravstvenih radnika o značaju praćenja neželjenih reakcija na lekove

Standardi Dobre proizvođačke prakse u farmaceutskoj industriji predstavljaju sistem obezbeđenja kvaliteta koji daje garanciju da se lekovi proizvode i kontrolišu prema trenutno najvišim zahtevima

U proces akreditacije zdravstvene ustanove ulaze dobrovoljno, a osnovna korist koju dobijaju jeste unapređenje efikasnosti i efektivnosti rada, povećanje bezbednosti pacijenata i razvoj mehanizama za rešavanje mogućih problema

Od svih kompanija i institucija koje rade sa dijetetskim proizvodima zakonodavac je očekivao da počnu da primenjuju nova pravila u roku od osam dana od dana objavljivanja propisa u Službenom glasniku. Mnogi nove propise ne mogu da primene.

Nestašice lekova na tržištu Srbije najčešće su posledica poteškoća u nabavci supstanci, što izaziva zastoj u proizvodnji nekog leka čijih paralela ili nema dovoljno ili ih nema uopšte. Pored toga postoje i problemi veledrogerija s likvidnošću, pa je ponekad teško obezbediti kontinuirano snabdevanje tržišta iako ima dovoljno zaliha lekova.

Lekari traže da njihovo radno vreme bude rešeno na isti način kao i u prosveti, a to je dvadeset radnih sati nedeljno, da vreme koje svaki lekar u domu zdravlja provede s pacijentom ne bude manje od pola sata i da budu oslobođeni administrativnih poslova unosa podataka u kompjutere.

Možda pojedincima priča o ovoj grani medicine deluje kao naučna fantastika, ali je činjenica da mame i tate kod nas već tri godine imaju mogućnost da posle rođenja deteta privatnim bankama ostave na „zaveštanje“ matične ćelije i tako obezbede spasonosnu terapiju od nekih oboljenja. U Srbiji se otvaranje prve javne banke matičnih ćelija očekuje do kraja godine.

Protokoli lečenja štite lekare od potencijalne osude za nesavesno lečenje i istovremeno garantuju pacijentima da su lečeni u skladu s najboljom lekarskom praksom. Protokoli treba da osiguraju da svaki lekar koji ih primeni može da kaže da je uradio sve što predviđaju najbolja svetska iskustva, a da je eventualni loš ishod lečenja posledica više sile. Lekari traže usvajanje i primenu protokola jer je sve više odštetnih zahteva pacijenata za nesavesno lečenje i lekarske greške.

U Ministarstvu zdravlja ne kriju zadovoljstvo rezultatima koji su postignuti posle donošenja pravilnika koji reguliše dopunski rad lekara. Dozvole za obavljanje dopunskog posla 2009. godine dobilo je 120 zdravstvenih ustanova, uključujući i Klinički centar Srbije. Međutim, lekari iz privatne prakse ocenjuju odredbe tog pravilnika kao diskutabilne i neetičke.