Možda pojedincima priča o ovoj grani medicine deluje kao naučna fantastika, ali je činjenica da mame i tate kod nas već tri godine imaju mogućnost da posle rođenja deteta privatnim bankama ostave na „zaveštanje“ matične ćelije i tako obezbede spasonosnu terapiju od nekih oboljenja. U Srbiji se otvaranje prve javne banke matičnih ćelija očekuje do kraja godine.

Protokoli lečenja štite lekare od potencijalne osude za nesavesno lečenje i istovremeno garantuju pacijentima da su lečeni u skladu s najboljom lekarskom praksom. Protokoli treba da osiguraju da svaki lekar koji ih primeni može da kaže da je uradio sve što predviđaju najbolja svetska iskustva, a da je eventualni loš ishod lečenja posledica više sile. Lekari traže usvajanje i primenu protokola jer je sve više odštetnih zahteva pacijenata za nesavesno lečenje i lekarske greške.

U Ministarstvu zdravlja ne kriju zadovoljstvo rezultatima koji su postignuti posle donošenja pravilnika koji reguliše dopunski rad lekara. Dozvole za obavljanje dopunskog posla 2009. godine dobilo je 120 zdravstvenih ustanova, uključujući i Klinički centar Srbije. Međutim, lekari iz privatne prakse ocenjuju odredbe tog pravilnika kao diskutabilne i neetičke.

Iako je Pravilnik o uslovima za uvoz lekova i medicinskih sredstava koji nemaju dozvolu za stavljanje u promet pomogao da se problem pojavljivanja neregistrovanih lekova na tržištu smanji, oni se još uvek mogu naći u našim apotekama. Lekarska komora smatra da će uvođenje protokola lečenja poboljšati situaciju na tržištu lekova.

Farmaceutska komora pokrenula je u februaru prošle godine, zajedno sa Privrednom komorom Srbije, inicijativu za povećanje marže. Predlozi su poslati ministarstvima zdravlja, finansija i trgovine i usluga. Udruženje privatnih apotekara takođe već nekoliko godina šalje dopise tim ministarstvima. Poslednji je poslat pre nekoliko meseci, a kako saznajemo u tom udruženju, obećanja stoje, ali još ništa nije promenjeno.

Mnoge farmaceutske zdravstvene ustanove imaju problem sa nagomilanim lekovima kojima je istekao rok trajanja. Međutim, procenjuje se da se u apotekama u zemlji nalazi oko deset odsto ukupnog farmaceutskog otpada, a da je ostalih devedeset u domaćinstvima i nije u režimu upravljanja farmaceutskim otpadom.

Finansijska kriza izvršiće pritisak na farmaceutsku industriju, a vlade će morati da olakšaju taj proces, kažu stručnjaci jedne od vodećih konsultantskih kompanija Frost&Sullivana. Ukoliko se kriza nastavi, realno je očekivati da će farmaceutsko tržište za pet-šest godina ostati bez inovativnih lekova, pa bi države trebalo da podrže ulaganja u takva istraživanja. Sugeriše se i da bi trebalo smanjiti takse investitorima kako bi se ulagalo u biotehnološke kompanije.

Kontrolne markice predstavljaju tehničku novinu za naše proizvođače i uvoznike lekova. Kako u našoj zemlji postoji samo 3.000 registrovanih lekova, u Ministarstvu zdravlja veruju da neće biti potrebno mnogo vremena da se pređe na novi sistem i naglašavaju da će markice sprečiti pojavu falsifikovanih lekova. Međutim, proizvođači i uvoznici lekova nisu zadovoljni ovom odlukom.