Iako je Pravilnik o uslovima za uvoz lekova i medicinskih sredstava koji nemaju dozvolu za stavljanje u promet pomogao da se problem pojavljivanja neregistrovanih lekova na tržištu smanji, oni se još uvek mogu naći u našim apotekama. Lekarska komora smatra da će uvođenje protokola lečenja poboljšati situaciju na tržištu lekova.

Farmaceutska komora pokrenula je u februaru prošle godine, zajedno sa Privrednom komorom Srbije, inicijativu za povećanje marže. Predlozi su poslati ministarstvima zdravlja, finansija i trgovine i usluga. Udruženje privatnih apotekara takođe već nekoliko godina šalje dopise tim ministarstvima. Poslednji je poslat pre nekoliko meseci, a kako saznajemo u tom udruženju, obećanja stoje, ali još ništa nije promenjeno.

Mnoge farmaceutske zdravstvene ustanove imaju problem sa nagomilanim lekovima kojima je istekao rok trajanja. Međutim, procenjuje se da se u apotekama u zemlji nalazi oko deset odsto ukupnog farmaceutskog otpada, a da je ostalih devedeset u domaćinstvima i nije u režimu upravljanja farmaceutskim otpadom.

Finansijska kriza izvršiće pritisak na farmaceutsku industriju, a vlade će morati da olakšaju taj proces, kažu stručnjaci jedne od vodećih konsultantskih kompanija Frost&Sullivana. Ukoliko se kriza nastavi, realno je očekivati da će farmaceutsko tržište za pet-šest godina ostati bez inovativnih lekova, pa bi države trebalo da podrže ulaganja u takva istraživanja. Sugeriše se i da bi trebalo smanjiti takse investitorima kako bi se ulagalo u biotehnološke kompanije.

Kontrolne markice predstavljaju tehničku novinu za naše proizvođače i uvoznike lekova. Kako u našoj zemlji postoji samo 3.000 registrovanih lekova, u Ministarstvu zdravlja veruju da neće biti potrebno mnogo vremena da se pređe na novi sistem i naglašavaju da će markice sprečiti pojavu falsifikovanih lekova. Međutim, proizvođači i uvoznici lekova nisu zadovoljni ovom odlukom.

O izjednačavanju privatnog i društvenog sektora u apotekarskoj struci u Srbiji i odnosu države prema njima govori se već nekoliko godina. Prvi korak ka tome trebalo bi da bude izdavanje lekova na recept i u privatnim apotekama, što bi Srbiju izjednačilo sa većinom evropskih zemalja.

Dodela prvih licenci farmaceutima zaposlenim u zdravstvenim ustanovama očekuje se ove godine, a licenca će se obnavljati uz broj bodova sakupljen u kontinuiranoj edukaciji (KE). Još je, međutim, neizvesno kada će se oformiti Zdravstveni savet koji je, po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, nadležan da u postupku procene kvaliteta programa KE sprovede akreditaciju programa, što programu daje pravo da nosi određen broj bodova.