Farmakon - Časopis specijalizovan za apotekarstvo

Mr farm. Nevena Dimitrova, apoteka Zdrava planeta

1. Činjenica je da postoji potreba za nekim neregistrovanim lekovima i da pacijenti zbog toga imaju problem. Pojedine apoteke usudile su se da, uprkos tome što krše zakon, nabavljaju takve lekove u zemljama u okruženju ili, što je znatno gore, od dilera, čime rizikuju da dobiju neispravan, pa čak i falsifikovan lek. To se čini zbog više razloga: prvi i osnovni je pomoći pacijentu, a drugi, ne manje bitan, mogućnost dodatne zarade na koju se ne plaća porez, kao i sticanje statusa apoteke „koja ima sve“ ili „koja može sve da nabavi“, što je u ova teška vremena veoma važno u borbi sa konkurencijom. Jedini način da se taj problem reši jeste registracija najtraženijih lekova kao što su Edemit forte ili Amyzol. I ne zaboravite da pacijenti te lekove traže zato što ih lekari prepisuju jer smatraju da su neophodni, a da sva kritika ide samo na račun farmaceuta.
   

   

2. Preparati koji se reklamiraju, i to veoma agresivno, u raznim medijima, nisu lekovi već dijetetski preparati i kao takvi ne podležu nikakvim ispitivanjima, osim eventualno testovima neškodljivosti. Drugim rečima, niko ne zna šta se i u kolikoj koncentraciji u tim preparatima nalazi i koliko su oni zaista efikasni. Neki od njih distribuiraju se i po apotekama, cena im je uglavnom visoka (da bi se pokrili troškovi reklamiranja), a potražnja neopravdano velika. Kada prodaju takve preparate, farmaceuti bi trebalo da se malo više vode nekim etičkim principima svoje struke (dobrom apotekarskom praksom, racionalnom farmakoterapijom...), a ne da se ponašaju kao klasični trgovci. Farmaceut bi trebalo da uspostavi dobar kontakt sa pacijentom, stekne njegovo poverenje, ruši njegove tabue i predrasude prema sopstvenom zdravlju, što je ponekad veoma teško. Pacijent ponekad jednostavno ne želi savet od vas, ali na vama je da ga ponudite. Samo odgovarajućom edukacijom bilo u apoteci bilo upućivanjem na odgovarajuću literaturu pacijenti će biti manje podložni bombastičnim reklamama i dobronamernim, ali nedovoljno stručnim savetima komšija.

Mr farm. Olga Bogojević, apoteka Logo

1. Potražnja za neregistrovanim lekovima biće aktuelna sve dok lekarske ordinacije (i privatne i državne) propisuju lekove iz te kategorije. U bliskoj prošlosti to je donekle opravdavano kriznim vremenima, problemima u domaćoj farmaceutskoj industriji, stalnim političkim i državnim izmenama u sektoru zdravstva i nepostojanjem odgovarajuće kontrole onoga što se nalazi u prometu. Sada je donekle uređen sistem uvoza, registracije, stavljanja u promet odobrenih lekova i sredstava, postoji i kontrola (i kazna), ali samo na nivou apoteka. Nikada se kontrola prometa neregistrovanog leka nije obavljala obrnutim redom. To znači da se nije utvrđivalo koje ih ordinacije i koji lekari prepisuju, da li znaju da je lek neregistrovan i da li ima adekvatne zamene.
   
   Ako lekar tvrdi da je jedina terapija baš neregistrovan lek, neka istupi Lekarska komora sa zahtevom da država obezbedi uvoz i kontrolu tog leka. Kad čuje da je lek neregistrovan, pacijent pita zašto ga ne nabavimo misleći na apoteku kao na onog koji nabavlja. Nikada se ne razmišlja o bezbednosti osobe koja će piti takav lek, jer nije poznat uvoznik, služba koja obavlja kontrolu kvaliteta i ispravnosti, kako je lek dopreman i čuvan do izdavanja, nema prevedenog uputstva za upotrebu, ne postoji mogućnost regularnog prijavljivanja neželjenih dejstava, ne može se ostvariti refundacija sredstava. Rešenje problema jeste kontrola svih karika koje učestvuju u izdavanju tog leka: lekara, ordinacije ili zdravstvene ustanove gde se taj lek prepisuje ili primenjuje, apoteke koja ga izdaje i lica koja ga nabavljaju. Posebnu pažnju treba posvetiti pacijentima koji traže takve lekove i uputiti ih u eventualne rizike.
    
2. Strašno je što se lekovi reklamiraju u top shopovima i sl. Imam utisak da farmaceut može da upozori pacijenta da preparat nema označenu kategoriju, jasno naznačen sastav, poreklo materija koje ga čine, ime tela koje je odobrilo promet, kontrolisalo ispravnost, upozorenje da je njegova naznačena svemogućnost neopravdana, a često se ne spominju ni kontraindikacije ni nuspojave tih proizvoda. Pacijent donese reklamu iz štampe ili zapiše naziv ako je proizvod reklamiran u elektronskim medijima, i smatra da, ako je nešto reklamirano, zdravstveni sistem sigurno stoji iza toga, jer su i zdravstveni radnici često promoteri ili oni koji u reklamama tvrde da su ti proizvodi pouzdani i svemogući.
   
   Farmaceut u apoteci ima značajnu ulogu u tumačenju proizvoda, ali nema i ne treba da ima ulogu u dozvoljavanju ili sprečavanju reklamiranja. Iza toga treba da se formira udružen stav svih zdravstvenih struka kako bi se zaštitili i pacijenti i zdravstveni sistem. Ako se reklamira samo ono što je prošlo Agenciju i ostale potrebne službe, farmaceut bi samo pomogao pacijentu u razjašnjavanju onoga što piše na proizvodu.

Mr farm. Nataša Milojević

1. Uopšteno govoreći, mislim da postojanje neregistrovanih lekova na tržištu nije dobro jer njihova upotreba uvek sa sobom nosi izvestan rizik. S druge strane, potreba za takvim lekovima je očigledna, jer ih lekari prepisuju, a pacijenti traže. Dakle, položaj farmaceuta veoma je nezavidan, jer oni, s jedne strane, treba da pomognu pacijentu, a s druge, znaju da ne smeju da izdaju lek koji nije prošao državnu kontrolu. Ono što ohrabruje jeste činjenica da je broj neregistrovanih preparata na srpskom tržištu ranije bio mnogo veći, pre svega zbog raspada SFRJ i teškog ekonomskog položaja naše države. Međutim, danas su mnogi od tih preparata registrovani i mogu se legalno nabaviti u srpskim apotekama.
   
   Moje lično mišljenje je da će se takvi lekovi pojavljivati na našem tržištu dokle god ih srpski lekari prepisuju, a pacijenti traže. Smatram da treba oformiti posebnu komisiju koja će se baviti tim problemom. Prvo treba napraviti spisak takvih lekova, a zatim videti da li naše fabrike mogu da proizvedu odgovarajuće paralele i konačno u dogovoru sa inostranim proizvođačem naći način da se ti lekovi registruju na našem tržištu.
    
2. Mislim da je srpsko tržište preplavljeno „prirodnim preparatima“ za „sve i svašta“ i da hitno nešto treba preduzeti u vezi s tim. Položaj farmaceuta je nezavidan, jer se preparati mnogo reklamiraju po svim mogućim medijima. Pacijenti žele da ih kupe, a vlasnici apoteka žele profit i od farmaceuta očekuju prodaju. Borba je za svakog pacijenta jer je konkurencija među apotekama velika. Mislim da je na državi i njenim institucijama da filtriraju srpsko tržište i uvedu stroga pravila igre i za pomoćna lekovita sredstva.

Mr farm. Nevena Vešić-Beljić, apoteka Ara medica 2

1. Neregistrovan lek je noćna mora za pacijente koji u pokušaju da ga nađu obilaze apoteke. Lekari još uvek prepisuju lekove koji nisu registrovani kod nas, a sama činjenica da takav lek može i da se kupi u nekim apotekama, govori o tome koliko smo daleko od Evrope i sveta. Dobro je što je takvih lekova sve manje i što je konačno i čuveni Utrogestan registrovan.
    
2. Preplavljeni smo raznim preparatima koji „leče“ mnoge bolesti, a o kojima toliko malo znamo. U apoteci ne mora da se nađe sve što tržište nudi. Farmaceut je tu da napravi neku selekciju, na osnovu svog znanja, iskustva i savesti.
   
   Da li želimo da se izlečimo ili da lako zaradimo? Pacijenti često postavljaju pitanja: “Kako nemate kad kažu da ima u svim bolje snabdevenim apotekama?“, “Da li imate lek, ne znam kako se zove, sinoć je bila reklama na TV-u?“

Mr farm. Tanja Dimitrijević, apoteka Bioklinika

1. Nisam kompetentna da dam komentar jer je crno tržište, kao posledica sankcija, ipak bilo karakteristično za devedesete godine, kada sam bila student. Loše navike teško se iskorene. Ali u novije vreme, teško je da se lekovi nađu u prodaji u apotekama bez ikakve kontrole.
    
2. Sva sreća što je mali broj takvih preparata na tržištu. Uloga farmaceuta i jeste da pacijenta upozna sa svakim preparatom, njegovim dejstvom i neželjenim efektima. Sigurnost koju farmaceuti svojim znanjem ulivaju pacijentima presudno je za prodaju tzv. prirodnih preparata.
   
   Neophodno je doneti zakone i uredbe o klasifikaciji prirodnih preparata, kao i o obaveznoj kontroli u nadležnim zdravstvenim ustanovama.

Tekst: mr farm. Tatjana Đerković
Foto: Dragana Đorović, Jelena Vemić