Farmakon - Časopis specijalizovan za apotekarstvo

Veća marža pod znakom pitanja

Farmaceutska komora pokrenula je u februaru prošle godine, zajedno sa Privrednom komorom Srbije, inicijativu za povećanje marže. Predlozi su poslati ministarstvima zdravlja, finansija i trgovine i usluga. Udruženje privatnih apotekara takođe već nekoliko godina šalje dopise tim ministarstvima. Poslednji je poslat pre nekoliko meseci, a kako saznajemo u tom udruženju, obećanja stoje, ali još ništa nije promenjeno

Još 2002. godine, srpski farmaceuti i javno su zatražili povećanje marže na lekove u maloprodaji sa 12 na 25 odsto. Obrazlažući taj zahtev, predstavnici Farmaceutske komore Srbije tada su isticali da ni u jednoj zemlji u okruženju porez državi nije toliko veći od apotekarske dobiti kao u našoj zemlji. Naime, u Srbiji je prosečna apotekarska marža u maloprodaji 12, a porez na lek 18 odsto.

Apotekari traže da se ukine uredba iz 1997. godine kojom je marža ograničena prvo na 10, pa povećana na 12 odsto, iako realno iznosi 10,71 odsto. Zahtev farmaceuta da se marža podigne na 25 odsto zasniva se na praksi koja je postojala pre više od dvadeset godina, kada su, navodno, apoteke radile s tolikom prosečnom maržom pošto je to optimum za njihovo funkcionisanje. Iako je odluka iz 1997. godine morala da se preispituje na svaka tri meseca, do sada nikada nije promenjena pod izgovorom da nije trenutak za to.

Farmaceutska komora Srbije predlagala je, istina, Ministarstvu zdravlja da se oformi klizna skala koja bi omogućavala da se obračunavaju različite marže na lek koji košta sto ili nekoliko hiljada dinara.

Ta institucija pokrenula je u februaru prošle godine, zajedno sa Privrednom komorom Srbije, inicijativu za povećanje marže. Predlozi su poslati ministarstvima zdravlja, finansija i trgovine i usluga. Udruženje privatnih apotekara takođe već nekoliko godina šalje dopise tim ministarstvima. Poslednji je poslat pre par meseci, a kako saznajemo u tom udruženju, obećanja stoje, ali još ništa nije promenjeno.

– U narednih deset dana očekuje se da ćemo imati efekte promena cena po osnovu usklađivanja sa cenama lekova u referentnim zemljama za 2009. godinu, na osnovu čega bi se mogli razmotriti predlozi farmaceutske industrije o promeni cena i promeni apotekarske marže – izjavila je pomoćnica ministra trgovine i usluga Ljiljana Stanković.

U Ministarstvu zdravlja Srbije uprkos velikom interesovanju struke, ali i pacijenata, uporno izbegavaju da komentarišu mogućnost da pokrenu proceduru i zvanično zatraže saglasnost drugih ministarstava i Vlade za povećanje marže na lekove. Predstavnici resornog ministarstva tako unose dodatnu neizvesnost među farmeceute kojima bi veoma važno bilo da znaju stav onih koji bi trebalo da se bore za bolje uslove poslovanja struke.

Predstavnici farmaceutskih udruženja i institucija, i apotekari, izneli su za Farmakon svoje mišljenje, predloge i očekivanja u vezi sa apotekarskom maržom od 12 odsto.

Mr farm. Aleksandra Salom, predsednica Udruženja privatnih apotekara Srbije

– U vreme sankcija srpska farmaceutska industrija poslovala je u teškim, skoro nemogućim uslovima. Bilo je teško doći do aktivnih supstanci, sirovina... Mislim da su veliki doprinos snabdevenosti tržišta dale apoteke. Apotekarska marža bila je u različitim periodima od 25 do 30 odsto, i odlukom JUL-a, 1997. godine, smanjena je na 12 odsto, što je jedinstven primer u okruženju i u Evropi uopšte. Tolika marža može navesti na zaključak da je apotekarska delatnost najbezvredniji posao. Marža u susednoj Hrvatskoj iznosi 35 odsto, u Albaniji 30, u BIH takođe 30, u Bugarskoj od 25 do 33 odsto, u zavisnosti od cene, u Rumuniji od 12 do 24, takođe u zavisnosti od cene, u Češkoj 30, da ne pričam o Švajcarskoj, gde iznosi i do 400 odsto.

– Hrvatska ima uređen poreski sistem u kome je porez na lekove manji nego kod nas. Mi smo predlagali da se i kod nas smanji porez, a da se marža poveća, tako da pacijent ne bi bio oštećen. Razgovarali smo sa ljudima iz Vlade, konkretno sa gospodinom Bubalom 2007. godine, a kasnije, 2008. i sa ministrom trgovine Slobodanom Milosavljevićem. Oni su se složili sa nama da je marža izuzetno niska i da bi je trebalo povećati. Obećano nam je, konkretno, da će se marža postepeno povećavati određeno vreme, ali još ništa nije urađeno. Pre nekoliko meseci SPAS je poslao jedan od poslednjih dopisa Ministarstvu zdravlja i trgovine i tražio odgovor na pitanje šta se desilo sa njihovim obećanjem da će se marža povećati.

Ponižavajuće je za ljude koji su u struci, završili težak fakultet, otvorili apoteku, da imaju tako mali prihod. Normalno je što očekujemo da, ako smo uložili ogroman napor u studije i konstantno usavršavanje, od posla apotekara možemo normalno da živimo, kao farmaceuti u drugim zemljama.

Mr farm. Srđan Malešev, predsednik Udruženja farmaceuta Vojvodine

– Marža na lekove od 12 odsto nije ekonomski isplativa, pogotovo ako se uzme u obzir povećanje fiksnih troškova koje apoteke imaju poslednjih nekoliko godina. Naravno da očekujem promene, i to vrlo brzo, jer u protivnom opstanak apotekarskog sektora dolazi u pitanje. Opstrukcije su do sada dolazile od svih resornih ministarstava. Zbog čiste egzistencije, a ne zarade i ulaganja u podizanje kvaliteta usluge kao što bi bilo normalno, apoteke su zbog nerentabilnosti i pretećeg zatvaranja bile primorane da uzmu kredite kod banaka ili veledrogerija i time produžile opstanak za neko vreme.

– Želeo bih da napomenem da, osim ponižavajuće marže, ogroman problem u apotekarstvu predstavljaju i mreža apoteka, diskriminacija vlasništva apoteke od strane Fonda, sve prisutnija nelojalna konkurencija i monopolizam.

Mr farm. Stanka Pejin, vlasnica Apoteke Vipera u Somboru

– Mislim da je apotekarska marža od 12 odsto niska, bolje da kažem ponižavajuća, i što se tiče finansijskog iznosa i što se tiče obračuna. Smatram da mi apotekari kao stručni, visokoobrazovani ljudi zdravstvene struke ne treba da radimo za maržu jer nismo trgovci, već prema ceni farmaceutske usluge – definisane prema utvrđenoj nomenklaturi, a ako treba i po ugledu na neke od evropskih država – koju pružamo pacijentima, kao što je omogućeno lekarima, stomatolozima, veterinarima, advokatima...

Razlika u ceni od 12 odsto nije dovoljna da apoteka koja želi da bude uspešna može da preživi. Međutim, zahvaljujući dobroj i dugoročnoj saradnji sa proizvođačima i veledrogerijama, kao i velikoj konkurenciji na tržištu lekova, apoteke imaju mogućnost korišćenja bonifikacija, rabata i kasa. Ipak, smatram da to ne treba da bude krajnje rešenje, već kratkoročni, prelazni period dok se ne ustanovi cena farmaceutske usluge.

– Očekujem da promene koje se već dešavaju u apotekarskoj delatnosti uskoro budu još intenzivnije, veće i obavezujuće za sve apotekare, ali i institucije sistema, resorno ministarstvo, lokalnu samoupravu, komoru.

– Na FIP-u 2008. definisano je šest osnovnih operativnih principa: profesionalnost, isplativost, kreativnost, entuzijazam, transparentnost i fleksibilnost. Potrebno je urediti sistem u kome će farmaceuti apotekarsku delatnost moći da obavljaju u skladu s tim principima. Ako svi budemo imali takvu viziju, pomoći ćemo i nadležnima i korisnicima usluga, ali i sami sebi, da se odrede tačna pravila po kojima treba da radimo i uredimo apotekarski sektor.

– Teško je jasno definisati gde postoje opstrukcije, ali očigledno je da na ovakvu situaciju utiču okolnosti u kojima se nalazi naša zemlja, tranzicija, usporene reforme, mnoštvo zatečenih problema u zdravstvu, kao i nepostojanje dugoročne vizije o organizaciji i uređenju farmaceutskog sektora.

Dakle, potrebno je dijalogom stručnih autoriteta i ostalih zainteresovanih strana (predstavnici ministarstava, RZZO-a, građana, lokalne samouprave) odrediti validnu cenu farmaceutske usluge koja uvažava stepen obrazovanja, kompleksnost usluga i njihov kvalitet, kao i njen dozvoljeni minimum i maksimum, i definisana pravila rada, da bismo bili uspešni i kao zdravstveni radnici i kao organizatori poslovanja.

Gordana Simić, predstavnica Farmaceutske komore u Zdravstvenom savetu Srbije

– Mislim da je apotekarska marža od 12 odsto, koja je niža nego u zemljama u okruženju, nedovoljna za uspešno poslovanje apoteka. Razna istraživanja o uspešnosti poslovanja u ovom delu farmaceutske delatnosti pokazuju da u postojećem stanju mogu da se pokriju tek troškovi za zarade zaposlenih. Promene koje se odnose na povećanje visine marže očekujem već duže vreme budući da su za to inicijative podnele Farmaceutska komora Srbije i ostale relevantne grupacije.

Tu mislim i na veleprodajnu i na maloprodajnu maržu. Zahtev za izmenu treba da procene nadležna ministarstva trgovine i zdravlja. Apotekari privatnog i državnog sektora neodgovarajuću visinu marže nadoknađuju ostalim pogodnostima, na primer casa scontom. Prema mom mišljenju, suština nije snaći se već racionalno urediti poslovanje važne oblasti zdravstvene zaštite.

Mr farm. Dragutin Rajevac, direktor Apoteke Kamilica i predsednik Skupštine SPAS-a

– Od 1997. godine borimo se da nam se vrati marža koja nam je tada odlukom JUL-a smanjena sa 25 na 10 odsto, pa onda posle mesec dana povećana na 12, ali je realno 10,71. U apoteci rade stručni ljudi koji imaju završen Farmaceutski fakultet i položen državni ispit, i dozvoljena marža je 12 odsto. U kiosku, u kome rade ljudi koji nemaju visoko obrazovanje i od kojih se samo traži da vraćaju kusur, marža je od 20 do 30 odsto.

– Na našu inicijativu da se marža poveća, u ministarstvima su nam stalno odgovarali da imaju razumevanja, ali da nije trenutak za to. Prvo je razlog bilo bombardovanje, pa je konstituisana nova vlast, pa narod nema para, ali je zato uveden porez na lekove od 18 odsto i nije skinut.

– Kad god bi se formirala neka nova vlada, SPAS bi joj se obratio s čestitkama i molbom da nas sasluša. Smatram da temeljne promene neće biti i da se marža neće menjati, kao ni ostalo u vezi s apotekarskom delatnošću.

Osim toga što je marža mala, mi nemamo ni mogućnost izdavanja lekova na recept jer taj monopol drže državne apoteke da bi jednog dana, kad ih otkupi, neko nasledio i taj njihov ekskluzivni ugovor s Fondom. Dok smo kolega Vulović i ja imali mandat Upravnog odbora Farmaceutske komore Srbije, dali smo predlog Ministarstvu da se oformi klizna marža. To bi bilo idealno rešenje jer marža ne može da bude ista na lek od sto i deset hiljada dinara.

– Isto tako bilo bi idealno kad bismo mogli da naplatimo uslugu koju pružamo pacijentima. Vi kao apotekar dajete savete o upotrebi lekova, o tome kako se piju, s čim smeju, a s čim ne smeju da se kombinuju... Struka nam je ograničena i time što farmaceut koji je zaposlen u državnoj apoteci ne može da radi i u privatnoj. Sa lekarima nije bilo tako, doskoro su svi mogli da rade i jedno i drugo.

Zlata Žuvela, direktorka Farmaceutske komore Srbije

– Ideal svakog čoveka je da živi u ravnoteži sa samim sobom i sopstvenim okruženjem, te da svakog trenutka čini najbolje što može. Licencirani farmaceut je ozbiljna i mudra ličnost. Njegova moralnost i duhovnost moraju da dođu do izražaja i u njegovom poslovanju. On zato teži da nadvisi samog sebe.

Za njega je uspeh zadovoljstvo i samorealizacija, kao i pitanje doživljaja moralnih vrednosti. On stvara ambijent za društveno odgovorno poslovanje apoteke, a to pre svega podrazumeva poštovanje zakonske regulative i profesionalnih standarda. On shvata kompleksnost današnjeg poslovnog okruženja koje je opterećeno i na lokalnom i na globalnom nivou i zato mora da ukazuje na činjenicu da se njegov uspeh i napredak ne mogu meriti jedinstvenim pokazateljima.

Poslovni uspeh farmaceuta u apoteci danas pre svega podrazumeva prilagođavanje konstantnim promenama. On želi da u novim uslovima poslovanja dominira kao dobar preduzetnik, menadžer i lider. Okreće se svom znanju, inovacijama i mašti pokušavajući da u njima pronađe nove izvore ekonomskog blagostanja i dugoročne konkurentnosti na tržištu.

– Za farmaceuta nadoknada za pruženu uslugu (marža od 12 odsto od 1998. godine) predstavlja loš odgovor društva i države na tu uslugu i prepoznavanje potrebe da farmaceutska zdravstvena zaštita sveobuhvatno zahteva adekvatan pristup (Pravilnik o normativima zdravstvenih usluga na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite).

– Sa žaljenjem možemo da konstatujemo da ne postoji komunikacija, razmena stavova, znanja i ideja između socijalnih aktera koji teže „dijalogu s ciljem“.

– Kao dugogodišnji farmaceut apotekarskog sektora predlažem svojim kolegama u praksi šest glavnih koraka ka uspešnom poslovanju jer smatram da je za njih uspeh univerzalna kategorija.

1. Budite proaktivni, trudite se da imate ideje koje se mogu realizovati; to znači da svaka od njih podrazumeva konkretne akcije.
2. Analizirajte i procenjujte sve ponuđene prodajne kanale, ali uvek imajte na umu da oni moraju da odgovaraju interesima vaše potencijalne ciljne grupe.
3. Apotekarska usluga – implementacija mora da bude po najvišim svetskim standardima.
4. Stvarajte svoju bazu pacijenata – građana koji su se jednom ili više puta do sada okrenuli vama u rešavanju problema i njihovo zadovoljstvo pruženom uslugom stalno preispitujte. Budite samokritični prema sebi.
5. Stalno sticanje novih znanja i veština izborom, prema vašem mišljenju, najboljih akreditovanih edukativnih programa.
6. Okružite se boljima od sebe jer tako pre svega pomažete sami sebi u svom efikasnom, efektivnom i mulitidimenzionalnom rastu.

Verujem da će možda neko novo vreme sa novim ljudima u izvršnoj vlasti ponuditi još uvek vitalnom apotekarskom sektoru prave partnere, a oni su za nas saučesnici u „igri“ apotekarskoj. Takav partner u zajedničkim aktivnostima apotekarskog sektora poštovaće nova pravila igre koja će prepoznati pravu razmenu informacija, stavova i ideja, pre svega radi koristi pacijenta.

Tekst: Zoran Knežević
Foto: Jelena Vemić, Dragana Đorović