Kontinuirana edukacija
Dodela prvih licenci farmaceutima zaposlenim u zdravstvenim ustanovama očekuje se ove godine, a licenca će se obnavljati uz broj bodova sakupljen u kontinuiranoj edukaciji (KE). Još je, međutim, neizvesno kada će se oformiti Zdravstveni savet koji je, po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, nadležan da u postupku procene kvaliteta programa KE sprovede akreditaciju programa, što programu daje pravo da nosi određen broj bodova
Od ove godine farmaceuti zaposleni u zdravstvenim ustanovama imaće zakonsku obavezu da se usavršavaju i dopunjuju svoja znanja u proceduri licenciranja. Licenca, prema zakonu o zdravstvenoj zaštiti, predstavlja odobrenje za samostalan rad zdravstvenih radnika zaposlenih u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi. U decembru prošle godine stupio je na snagu Pravilnik o bližim uslovima za izdavanje, obnavljanje ili oduzimanje licence članovima komora zdravstvenih radnika, farmaceutima – medicinskim biohemičarima licence su već dodeljene, a ove godine očekuje se dodeljivanje prvih licenci apotekarima. Licenca će se obnavljati svakih sedam godina uz uslov da farmaceut obavlja svoju delatnost za koju mu je prvi put izdata licenca, i uz sakupljen broj bodova, koji za svaku godinu iznosi 24.
Bodovi će se skupljati u kontinuiranoj edukaciji (KE), koja će biti organizovana za tu svrhu. Pravilnik o bližim uslovima za sprovođenje kontinuirane edukacije za zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike, stupio je na snagu u decembru prošle godine i definiše vrste KE u kojima se zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici mogu usavršavati. Tako se usavršavanje može sprovoditi učešćem na kongresima, simpozijumima i drugim oblicima stručnih sastanaka, na kursevima, seminarima, tokom studijskih boravaka, objavljivanjem članaka u stručnim i naučnim časopisima ili publikacijama i rešavanjem testova u pismenoj ili elektronskoj formi. Pravilnik takođe definiše koji vid edukacije nosi određen broj bodova.
Još je, međutim, neizvesno kada će se oformiti Zdravstveni savet koji je, po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, nadležan da u postupku procene kvaliteta programa KE sprovede akreditaciju programa, što programu daje pravo da nosi određen broj bodova. Dodela prvih licenci apotekarima očekuje se ove godine, ali da bi farmaceuti mogli da počnu da skupljaju bodove, čeka se formiranje Zdravstvenog saveta, tela na državnom nivou koje će imati 15 članova. Članove Zdravstvenog saveta bira Narodna skupština na predlog Vlade, tako da će članovi saveta biti poznati tek pošto se formira Vlada Srbije. Iako je na godišnjem nivou potrebno skupiti 24 boda, za 2008. biće dovoljno 12 bodova, a da li će se bodovi za ovu godinu priznati retroaktivno, zavisiće od odluke Zdravstvenog saveta Srbije. Ono što je sada posebno atraktivno farmaceutima u Srbiji jesu seminari i predavanja koji se organizuju u sklopu KE. Prema rečima naših sagovornika, kursevi koji su dostupni faramaceutima uglavnom su korisni za primenu u svakodnevnoj praksi i komunikaciji sa pacijentima, tako da ih farmaceuti rado posećuju i na njima učestvuju.
– Predavanja iz oblasti farmakoterapije su interesantna, sa konkretnim i aktuelnim temama poput razlika između virusa gripa i prehlade, određivanja terapije, vakcinacije itd. Organizovane su i radionice na kojima u timovima rešavamo određene zadatke i probleme. Izuzetno je važno da se Savet što pre oformi, jer mi idemo na kurseve edukacije, a ne znamo koliko će nam oni doneti bodova ni da li će nam se priznati – kaže Vera Lasković, upravnica Apoteke Ara medica. Pravilnik o bližim uslovima za sprovođenje KE za zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike definisao je i koliko bodova treba sakupiti sa kojih edukacija, kao i ko sve može sprovoditi KE. Tako prilikom planiranja treba uzeti u obzir da 12 bodova (50%) mora da bude iz interne edukacije, to jest edukacije koja se sprovodi u okviru zdravstvene ustanove ili privatne prakse u kojoj je zdravstveni radnik zaposlen. To može biti bilo koji program koji se sprovodi na teritoriji opštine ili upravnog okruga, a akreditovao ga je Zdravstveni savet. Ostalih 12 poena mora biti iz eksterne edukacije, to jest edukacije van zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse u kojoj je zdravstveni radnik zaposlen.
KE mogu sprovoditi fakulteti, škole zdravstvene struke, zdravstvene ustanove, privatna praksa, udruženja i ustanove. Iako Zdravstveni savet još nije formiran i ne zna se da li će programi edukacije koji se trenutno pohađaju nositi bodove, Zdravstvena ustanova Odiseja odlučila je da organizuje KE za svoje zaposlene, kao i za kolege iz privatnog sektora. – Ideja je bila da se povežu manje zdravstvene ustanove i apoteke koje nemaju mogućnost da se same organizuju.
Veoma smo zahvalni Farmaceutskoj komori, koja nas je podstakla da organizujemo ovaj vid edukacije i videli kako izgleda kada jedna privatna zdravstvena ustanova organizuje KE. Mi, bez obzira na Zdravstveni savet i licence, treba da se edukujemo i stalno dopunjujemo znanja da bismo mogli da odgovorimo na sve složenije zahteve pacijenata – kaže Sreten Cvetković, vlasnik Apoteke Odisej, koja predstavlja deo ZU Odiseja.
Tako je Odiseja sredinom juna ove godine u Velefarmu organizovala stručni sastanak za farmaceute iz privatnog sektora i postala prva zdravstvena ustanova koja je organizovala takav vid edukacije.
– Velefarm nam je mnogo pomogao ustupivši nam svoje prostorije, a stručnu pomoć pružila nam je Agencija Placebo, kao i Farmaceutska komora Srbije – dodaje Sreten Cvetković. Stručni sastanak bio je organizovan u dva dela. Prvi deo nosio je naziv „Motivacija farmaceuta za aktivniju ulogu u javnom zdravlju“, a drugi „Aktivna primena koncepta FZZ u apotekarskoj praksi“. Bilo je ukupno šest predavača iz različitih institucija i edukacija je trajala dva i po sata. Prisustvovanje stručnom sastanku nije se naplaćivalo, a broj zainteresovanih bio je veći od broja onih koji su pohađali kurs. – Kada smo organizovali stručni sastanak, poslali smo poziv većem broju farmaceuta iz privatnog sektora.
Bilo je 160 polaznika edukacije, javilo se nešto više farmaceuta, ali sala nije mogla da primi više ljudi. Edukacija se nije naplaćivala, što je veoma važno, jer svi smo mi za to da usavršavamo svoja znanja, ali nekad novac može biti prepreka da se pohađaju kursevi koji se naplaćuju. Zato ćemo se truditi da se nijedna sledeća edukacija ne naplaćuje. Međutim, nekad to nije moguće zbog zakupa prostora i ostalih troškova, pa bismo u tom slučaju organizovali edukaciju tako da cena stručnog sastanka bude minimalna – objašnjava Sreten Cvetković. Polaznicima stručnog sastanka dato je da u anketi pismeno odgovore na pitanja koje bi od tema i koje predavače voleli da čuju, koja bi dužina stručnog sastanka bila optimalna, kojim bi danima u nedelji sastanak trebalo da se održava...
Anketa ZU Odiseja
U okviru stručnog sastanka ZU Odiseja sprovela je dve ankete: anketu zadovoljstva i anketu koja se odnosila na to šta polaznici stručnog sastanka očekuju od sledećih edukacija. Anketa zadovoljstva dala je najvišu ocenu predavanju mr ph. spec. Vesne Trišić sa temom Dijareja: odlazak lekaru ili samomedikacija. Kolege su sugerisale da teme stručnih sastanaka budu što više one koje mogu da primene u praksi, a što manje predavanja koja sadrže definicije i teorije. Većina polaznika stručnog sastanka izrazila je želju da se edukacije sprovode subotom i da ne traju mnogo dugo.
Tako ZU Odiseja već ima okvirni sadržaj sledeće edukacije, za koju se još ne zna tačan termin. Prof. Dr Mira Zečević, prodekan za poslediplomsku nastavu i kontinuiranu edukaciju Farmaceutskog fakulteta u Beogradu kaže za Farmakon da je Centar za kontinuiranu edukaciju Farmaceutskog fakulteta osnovan 2004. godine i da je u proseku organizovano oko 10 do 15 kurseva svake godine na teme značajne za farmaceutsku struku. U toku 2008. godine Farmaceutski fakultet organizuje 20 kurseva, a prema rečima naše sagovornice, kursevi koji su održani u prvoj polovini godine bili su veoma posećeni (oko 1000 polaznika).
– To znači da su teme koje nudimo zanimljive i korisne za naše kolege u njihovom svakodnevnom radu. Cilj kontinuirane edukacije je pre svega da farmaceuti u primarnoj, sekundarnoj i tercijarnoj zdravstvenoj zaštiti unaprede postojeća znanja i veštine kao i da procesom stalnog učenja stiču nova znanja koja će im omogućiti profesionalno obavljanje poslova na svojim radnim mestima. Posebno želim da istaknem da su farmaceuti kao struka uvek bili zainteresovani za sticanje novih znanja bilo kroz formalne ili neformalne vidove obrazovanja. O tome puno govori i posećenost naših kurseva kontinuirane edukacije pre nego je kontinuirana edukacija postala i zakonska obaveza – navodi prof. dr Mira Zečević.
Prilikom izrade Pravilnika o bližim uslovima za sprovođenje kontinuirane edukacije za zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike vodilo se računa i o materijalnom faktoru kako bi kolege iz unutrašnjosti mogle da ispune svoju zakonsku obavezu prikupljanja bodova u okviru eksterne edukacije. Kurs prve kategorije prema Pravilniku nosi 6 poena za slušaoce i 12 poena za predavače. S obzirom da slušalac treba da ostvari 24 boda godišnje, od toga 12 u eksternoj edukaciji, dva kursa prve kategorije u toku godine bi pokrila tih 12 poena.
– Kursevi koje oragnizuje Centar za kontinuiranu edukaciju Farmaceutskog fakulteta, koštaju 5.000 dinara. U cenu kursa uračunat je PDV. To sigurno nije veliko izdvajanje za ustanove ili poslodavce gde učesnici kontinuiranog obrazovanja rade. Međutim može biti problem tamo gde učesnik sam snosi troškove edukacije. Za sada stvari tako stoje a nadamo se da takvih kolega nema mnogo i da im to ipak ne predstavlja veliki izdatak tokom jedne godin – kaže prof. dr Mira Zečević. Prema njenim rečima profesori Farmaceutskog fakulteta u saradnji sa strukom se svim silama bore za što bolje pozicioniranje farmaceuta u sistemu zdravstvene zaštite i da profesija farmaceuta dobije mesto i težinu koju zaslužuje.
– Nikako ne mogu da se složim sa sadašnjom ulogom farmaceuta pogotovu sa radom u apoteci. Farmaceuti ne treba da stoje za kasom da kucaju i izdaju račune. Farmaceut treba da ima savetodavnu ulogu u apoteci, da vodi računa o pacijentu kome izdaje lek, da vodi računa kako će taj lek na najbolji način da pomogne pacijentu kada je u pitanju način upotrebe leka, interakcija sa drugim lekovima, hranom i dr. kao i da ostvaruje osnovne principe farmakoterapije i farmaceutske zdravstvene zaštite za koje je kompetentan. Naravno da farmaceuti ne rade samo u apotekama i borićemo se za unapređivanje znanja farmaceuta iz svih oblasti a u vezi sa poslovima koje obavlja i za koje se licencira. Zato očekujem pomak sa svim ovim promenama kada se uvode licence i njihovo obnavljanje u određenom periodu od sedam godina. I kao što sam već pomenula farmaceuti su motivisani da se usavršavaju, da se još bolje organizuju, da vode računa o svojim pacijentima u neposrednoj zdravstvenoj zaštiti. Želimo dalje usavršavati sebe i svoju profesiju a time i bolje pozicioniranje u sistemu zdravstvene zaštite – zaključuje profesorka Mira Zečević.
Tekst: Ana Rusanov
Foto: Lena Nešić
