Otpad za izvoz
Mnoge farmaceutske zdravstvene ustanove imaju problem sa nagomilanim lekovima kojima je istekao rok trajanja. Međutim, procenjuje se da se u apotekama u zemlji nalazi oko deset odsto ukupnog farmaceutskog otpada, a da je ostalih devedeset u domaćinstvima i nije u režimu upravljanja farmaceutskim otpadom
S razvojem industrije, upravljanje otpadom postalo je ključno za svaki grad i državu. Uz komunalni otpad, 20. vek doneo je i neke nove vrste otpada: industrijski, nuklearni, medicinski, farmaceutski... Neke otrovne hemikalije predstavljaju direktnu opasnost po zdravlje i život planete, druge se postepeno koncentrišu u ljudskim telima i izazivaju bolesti mnogo kasnije. Postoje podaci da je danas u svetu u upotrebi više od osamdeset hiljada hemikalija, a za mnoge od njih niti je poznato koliko su otrovne, niti kako reaguju u kombinaciji s drugim hemikalijama. Razvitak farmaceutske industrije i sve starija populacija na Zemlji doveli su do veoma rasprostranjene proizvodnje i upotrebe lekova, a to, opet, do generisanja farmaceutskog otpada. Čak i neznatne koncentracije određenih supstanci u lekovima mogu imati štetnog efekta na kvalitet voda, a samim tim i na ljudsko zdravlje. Lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju i komunalno smeće, što se, nažalost, često dešava.
Mnoge farmaceutske zdravstvene ustanove u Srbiji imaju teškoća s nagomilanim lekovima kojima je istekao rok trajanja. Međutim, procenjuje se da se u apotekama u zemlji nalazi oko deset odsto ukupnog farmaceutskog otpada, a da je ostalih devedeset u domaćinstvima i nije u režimu upravljanja farmaceutskim otpadom.
– Ako bi građani u apoteke vraćali lekove sa proteklim rokom, to bi bile tone lekova i ne znam gde bi se mogle skladištiti. Mislim da bi na nivou države trebalo da postoji jedno opšte skladište kako bi svi mogli na ispravan način da lageruju otpad do njegovog konačnog uništenja – smatra Rade Milanković, direktor Sektora za razvoj Apoteke Beograd.
U Apoteci Beograd suočavaju se s problemom nagomilanih lekova u proteklih trideset godina kojima više ni sastav ne može da se pogodi, kao i s lekovima s isteklim rokom trajanja koji su dobijeni kao humanitarna pomoć. Rade Milanković objasnio je za Farmakon kako su oni postupili s velikom količinom nagomilanog otpada i kako danas rešavaju pitanje novog.
– U Apoteci „Beograd“ rešavanje problema počelo je 2004. godine prikupljanjem farmaceutskog otpada iz naše 103 apoteke koji se nagomilavao trideset godina unazad, pri čemu je čuvan u neodgovarajućim uslovima. Tada je sortiran i lagerovan u magacin prilagođen toj nameni, to jest u prostor koji je dezinfikovan i ima ventilaciju. Posle sortiranja, odvojena je sekundarna ambalaža koja ima tretman komunalnog otpada, a lekovi sa statusom farmaceutskog otpada odvajani su u odgovarajuće hermetički zatvorene metalne kontejnere koji su obeleženi i odloženi po farmaceutskom obliku i farmakološkim grupama – objašnjava Milanković.
Sortiranje je urađeno u skladu sa Uputstvom za postupanje sa farmaceutskim otpadom (Ministarstvo za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine, 2002. godine), u kome postoje kategorije farmaceutskog otpada koje zahtevaju posebnu pažnju pri čuvanju, na primer narkotici, psihotropne supstance, citostatici i aerosoli. Narkotici i supstance veoma jakog dejstva čuvaju se pod ključem i o tome se vodi odgovarajuća evidencija.
U Apoteci Beograd izrađen je i obrazac po kome se sortiraju lekovi sa isteklim rokom.
– Na ovom obrascu upisuje se zaštićeni naziv leka, farmaceutski oblik, farmakološka grupa (po JKL), zatim količina prema jediničnom pakovanju sa naznačenom dozom aktivne supstance i vrsta primarnog pakovanja. Ti obrasci korisni su nam kao dokumentacija da su lekovi sa proteklim rokom izašli iz apoteke, kao i zbog dalje procedure, do uništenja leka – objašnjava Milanković.
I u zdravstvenim ustanovama Srbije postoji mnogo lekova s isteklim rokom trajanja koji su dobijeni kao humanitarna pomoć, a same ustanove nemaju novca da ga izvezu. Farmaceutski otpad može se generisati i različitim aktivnostima u zdravstvenim ustanovama. U taj otpad, između ostalog, spadaju i upotrebljene igle, bočice, špricevi, pacijentovi lični lekovi, lekovi s isteklim rokom trajanja itd. Zbog toga je Ministarstvo zdravlja pokrenulo projekat o upravljanju infektivnim i farmaceutskim otpadom za koji je iz pristupnih fondova EU dobijeno 7,2 miliona evra. Farmakon je razgovarao s pomoćnicom ministra zdravlja, doktorkom Elizabet Paunović, o tome šta je do sada urađeno na regulisanju farmaceutskog otpada u zdravstvenim ustanovama.
Upravljanje farmaceutskim otpadom predstavlja postupke koji obuhvataju sakupljanje, razvrstavanje i čuvanje farmaceutskog otpada do predaje za pravilno uništavanje. Pod farmaceutskim otpadom podrazumevaju se lekovi (gotovi, galenski i magistralni lekovi i farmaceutske supstance) kojima je protekao rok upotrebe. Biljni, tradicionalni i homeopatski lekovi takođe se mogu smatrati farmaceutskim otpadom u zavisnosti od njihovog sastava.
– Kad se govori o otpadu i njegovom rukovanju, u pitanju su i zaštita zdravlja zaposlenih, pacijenata i životne sredine, sve je povezano. Citostatici su, na primer, opasni i za rukovanje i kao otpad. Otpad mora da se odvoji na mestu nastajanja, postoje propisi EU o klasifikaciji, obeležavanju, pakovanju otpada. Hemijski, farmaceutski i citostatički otpad pakuje se u vreće ili kontejnere koji su obeleženi crvenom bojom, otpad koji je oštar ili infektivan obeležen je žutom bojom. Uspeli smo da u 56 zdravstvenih ustanova u Srbiji uspostavimo sistem upravljanja otpadom, kako i šta treba prvo odvojiti, edukujemo osoblje i postavljamo uređaje za njegovo uništavanje...
Sad se pojavljuju nove vrste troškova za opremu, kontejnere, kese. Treba obučiti ljude za to. Zato smo iz pristupnih fondova EU tražili još šest miliona evra kako bismo u što više ustanova u Srbiji uveli sistem upravljanja otpadom i krajem godine trebalo bi da nastavimo taj projekat. Instalirani sistemi namenjeni su tretmanu infektivnog medicinskog otpada, dok je za farmaceutski i dalje jedina mogućnost izvoz radi spaljivanja u zemljama koje imaju odgovarajuća postrojenja. Postoje inicijative za spaljivanje farmaceutskog otpada u cementarama ili termoelektranama, ali za to bi bilo potrebno pribaviti mišljenje Ministarstva životne sredine o tome da li postoje štetni uticaji po životnu sredinu i zdravlje – objašnjava Paunovićeva.
Farmaceutski otpad se, u zavisnosti od vrste, mora pakovati u posebne kutije, kontejnere i uništavati na visokim temperaturama (1200ºC) u pećima sa specijalnim filterima kakva postoji u okolini Beča, gde mnoge farmaceutske kuće iz Srbije uništavaju svoj otpad. Farmakon je razgovarao s Petrom Dabićem, šefom odeljenja zaštite životne sredine u farmaceutskoj kompaniji Hemofarm, koja svoj opasan otpad izvozi u Austriju pošto u Srbiji ne postoje postrojenja za uništavanje takvog otpada.
– Prošle godine izvezli smo oko 60 tona, tolika nam je bila kvota, a sada u februaru 20 tona otpada. Nas to dosta košta pošto se cene po kilogramu kreću između jedan i po i dva evra. U mnogim evropskim zemljama spaljivanje se obavlja u cementarama i pre nekoliko godina predstavnici cementare Holcim došli su kod nas da traže otpad kao zamenu za gorivo. Mi smo to prihvatili pod uslovom da budu povoljniji od izvoznika i da dobiju odobrenje Ministarstva životne sredine. Za sada nismo dobili nikakav odgovor. Inače, Vršac je dobio sredstva za izgradnju deponije, sanaciju postojeće i formiranje nove regionalne, i na njoj će valjda biti i industrijske deponije. Mislim da je, kad je reč o otpadu bilo koje vrste, neophodna edukacija preko svih medija i u školama – kaže Dabić.
Prema njegovim rečima, prvi korak u izvozu otpada jeste kategorizacija. Gradski zavod za javno zdravlje uzima uzorke, obavlja ispitivanje i određuje indeksne brojeve otpada, a Institut Vinča ispituje radioaktivnost. Agenciji za reciklažu šalju se mesečni izveštaji o prikupljanju i postupanju s opasnim otpadom i sekundarnim sirovinama.
– Imamo magacinski prostor u kome po utvrđenoj šemi radimo s generatorima otpada i odvajamo ga po standardima ISO 9000 i ISO 14001. Odeljenje odvaja otpad u bezbednu ambalažu, obeležava ga, meri, a naši ljudi onda preuzimaju opasan otpad i odvoze ga u skladište koje se nalazi u Hemofarmovom starom pogonu. Zatim ga kompanija sa kojom smo potpisali ugovor o izvozu otpada izvozi i uništava spaljivanjem (insineracija). Tečne forme pakuju se u vreće od najlona, pa u burad, tako da ništa ne curi, ne oseća se nikakav miris, a čvrste forme u kutije učvršćene plastičnim trakama i obložene streč folijom. Naše skladište ima i protivpožarne aparate, pored skladišta postoji i hidrant, a sad smo uveli i javljače požara – priča Dabić.
U Srbiji postoji nekoliko kompanija koje se bave prikupljanjem, prevozom i izvozom opasnog otpada, a jedna od njih je i Miteco System, čiji je direktor Miodrag Mitrović objasnio za Farmakon zbog čega je počeo da se bavi tim poslom i kakva je procedura pakovanja i izvoza otpada.
– Moramo da pazimo šta ostavljamo pokolenjima. Otvoren sistem tipa ja uzmem rudu iz zemlje, preradim je i bacim mogao je da funkcioniše dok nas je bilo tri milijarde na planeti jer je Zemlja mogla da eliminiše polutante. Sad nas je previše i mora da se radi zatvoren sistem. Srbija se 2001. godine otvorila i trebalo ju je očistiti, pa sam smatrao da opasan otpad treba izvoziti u Evropu. Tamo je opasan otpad uglavnom uništen, pa su postrojenja za tretman otpada ostala poluprazna, cene su pale, a za nas su bile prihvatljive. Mi smo prvi u Srbiji počeli da se bavimo opasnim otpadom. Podržavamo akciju da se napravi neko postrojenje za spaljivanje otpada, ali dok se to ne desi, mi smo solucija, jer industrija i dalje pravi otpad, pa ga treba izvoziti. Inače, u svemu tome najvažnije je tretman otpada obavljati tamo gde se prvo uradi reciklaža, a spali se samo ono što ostane – objašnjava Mitrović.
Prema njegovim rečima, Miteco System radi sa skoro svim farmaceutskim kućama, stranim zastupnicima, ali i velikim brojem manjih apoteka.
– Farmaceutske kuće imaju opasan otpad, ali su se, moram da istaknem, vrlo pažljivo i oprezno ophodile prema njemu, čuvale su ga, nisu ga rasipale. Veliki proizvođači imaju svoje magacine u kojima privremeno skladište otpad, a mi ga uzmemo i izvozimo na konačno zbrinjavanje. Naši ljudi su obučeni, savesni i poštuju proceduru propisanu za rad sa ovakvom vrstom otpada. Što se procedura za pribavljanje dozvola tiče, ona je vrlo komplikovana. Dužni ste da obavestite sve zemlje tranzita da takav tovar prolazi kroz njihovu zemlju, potrebno je dobiti i dozvolu ministarstva ekologije tih zemalja, mora da se plati osiguranje tovara...
Inače, cene za tretman otpada razlikuju se u zavisnosti od otpada. Ako je reč o klasi PCB, gde je opasnost visoka, onda je tri evra po kilogramu. Farmaceutski otpad je u nižoj klasi opasnosti i košta evro i po – dva po kilogramu. Najjeftiniji je tretman otpada kao što su motorna ulja, mazut... – priča Mitrović.
Prema njegovom mišljenju, trebalo bi podići svest građana i dece o opasnostima od otpada i prema leku stvoriti takav odnos da se zalihe ne gomilaju.
– Kad leku istekne rok trajanja, građani ga bace na komunalni otpad. Mislim da bi svaka apoteka trebalo da ima jednu kanticu za prijem neupotrebljivih lekova. To bi bilo prednost i za apoteku jer bi time pokazala da brine za okolinu. Idealno bi bilo da građanin lek vrati apoteci, apoteka veletrgovini, veletrgovina proizvođaču, a proizvođač ga kao otpad pošalje na konačno zbrinjavanje – smatra Mitrović.
Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja Srbije u saradnji s Ministarstvom zdravlja pripremilo je novi Pravilnik o upravljanju medicinskim i farmaceutskim otpadom, na osnovu Predloga zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, kao i Predloga zakona o upravljanju otpadom čije se usvajanje očekuje u aprilu ove godine. Pomoćnik ministra životne sredine i prostornog planiranja Aleksandar Vesić objasnio je za Farmakon šta će biti obuhvaćeno novim zakonima i podzakonskim aktima.
– Predloženi zakoni u oblasti upravljanja otpadom i ambalažnim otpadom u skladu su sa regulativom Evropske unije u toj oblasti i sad se nalaze u skupštinskoj proceduri. Očekuje se da će biti usvojeni do kraja aprila, a podzakonski akti tokom jula ove godine – kaže Vesić.
U Srbiji ne postoji centralno postrojenje za fizičko-hemijski tretman opasnog otpada. Izgradnja takvog postrojenja u okviru kojeg će postojati i skladište, za smeštaj ostataka posle tretmana ukoliko nemaju upotrebnu vrednost, počeće do 2011. godine, a sredstva su obezbeđena iz fondova EU.
– Pre nego što počnemo izgradnju, moramo da vidimo koliko se otpada generiše na godišnjem nivou na teritoriji Srbije. Novi zakon omogućiće nam dobijanje pravih informacija za stvaranje baze podataka, pošto će svi koji generišu otpad morati da nam šalju podatke, to jest da informišu ministarstvo o količinama, karakteru i sastavu generisanog otpada. Ti zakoni su prvi korak u uspostavljanju sistema upravljanja otpadom, a njima uvodimo i produženu odgovornost proizvođača i uvoznika. U komunalnom otpadu ima mnogo opasnog otpada koji ne bi smeo da bude odložen zajedno sa običnim smećem. Građanima je zato potrebno omogućiti da ga negde odlože ili nekome predaju. Moramo da stvaramo zakonsku regulativu koja može da se primeni u Srbiji, mada smo svesni da će sprovođenje tog zakona trajati nekoliko godina – objašnjava Vesić.
Tekst: Bojana Ilić
Foto: Jelena Vemić i Dragana Đorović
