Nova vizija farmacije
Na Farmaceutskom fakultetu od skoro postoji specijalizacija iz Farmaceutske zdravstvene zaštite. Reč je o specijalizaciji koja farmaceutima pruža mogućnost da budu deo zdravstvenog tima u kome će sarađivati sa pacijentom i kolegama iz zdravstvene struke. Farmakon je uveo Farmaceutsku zdravstvenu zaštitu kao stalnu rubriku u kojoj će se nakon upoznavanja, u svakom sledećem broju obrađivati određene bolesti i slučajevi iz prakse
Broj i kompleksnost lekova i OTC preparata koji su dostupni pacijentu, svakim danom raste. Istovremeno, pacijentima terapiju propisuju lekari različite specijalnosti koji uglavnom međusobno nemaju nikakve konsultacije.
Sve to utiče na činjenicu da sve veći broj pacijenata nepravilno uzima lekove. Zbog toga je neophodno formiranje zdravstvenih timova i veće angažovanje svih zdravstvenih radnika u određivanju i primeni terapije kod pacijenata. U takvom zdravstvenom timu značajna uloga pripada farmaceutima, koji su najbolje edukovani da rešavaju farmakoterapijske probleme.
Međutim, da bi u fokus svog rada postavili terapiju i bezbednost pacijenata i time podigli nivo profesionalne odgovornosti, farmaceuti moraju uneti organizacione i funkcionalne promene u pružanju usluga pacijentima.
Osnovne komponente farmaceutske zdravstvene zaštite
Briga za zdravlje pacijenata ostvaruje se u profesionalnom odnosu između farmaceuta i pacijenta. Od farmaceuta se očekuje da razvija veštinu komunikacije koja će mu omogućiti prikupljanje, sintezu i interpretaciju relevantnih podataka kao što su:
- demografski podaci o pacijentu
- odgovarajuće medicinske informacije
- istorije bolesti
- nasledne bolesti
- alergije
- režim ishrane
- laboratorijski i drugi rezultati
- podaci o lekovima i OTC preparatima koje koristi
- simptomi i klinički znaci bolesti.
Farmaceut evaluira postojeće terapije i njihove potencijale za željeni ishod i potrebe pacijenta. Farmaceut definiše i parametre za procenu efikasnosti terapije (šta da se meri, koliko često) da bi se utvrdilo da li su postignuti terapijski ciljevi, kao i parametre toksičnosti (šta da se meri i koliko često) da bi se pratila moguća pojava neželjenih efekata, alergijskih reakcija ili toksičnosti.
Moguće su i interakcije lek–hrana, lek–lek, lek–bolest. Istovremeno, farmaceut identifikuje moguće farmakoterapijske probleme. Oni mogu biti loša komplijansa, propusti u rutinskom monitoringu, a realno je očekivati i neusaglašenost između terapije i stanja pacijenta i njegovih potreba. Pacijentova baza podataka revidira se svakim njegovim dolaskom.
Fokus rada farmaceuta
U farmaceutskoj zdravstvenoj zaštiti definisane su nove aktivnosti koje nisu postojale u osnovnoj ulozi farmaceuta. Obimna edukacija u vezi sa lekom i neposredan kontakt sa pacijentom farmaceutima daju mogućnost monitoringa terapije. Farmaceut može da proveri komplijansu pacijenta, da ispita da li su se kod pacijenta pojavile neželjene reakcije kao što su ortostatska hipotenzija, promene u seksualnoj funkciji, zamor, smanjena tolerancija napora, hipo/hiperglikemija, problemi sa koncentracijom, itd.
Sa svakim novim lekom ili OTC preparatom koji se dodaje terapiji, pacijentu se daje napomena u vezi sa mogućim interakcijama lek–lek ili lek–bolest i savet o mogućnostima da se ti efekti minimalizuju. Farmaceut ima savetodavnu ulogu, ali i obavezu da podseća pacijenta na termine određenih laboratorijskih testova tokom primenjene terapije. Redovni pregledi i laboratorijske kontrole omogućiće prevenciju ili ranu detekciju i tretman neželjenih efekata u vezi sa terapijom.
Iskustvo
Na Farmaceutskom fakultetu od januara 2005. godine postoji specijalizacija iz farmaceutske zdravstvene zaštite. Od dosadašnjih pet upisanih grupa, tri su uspešno završile ove specijalističke akademske studije i danas već ima 85 specijalista. Sa Vesnom Stanković-Kojić, vlasnicom Apoteke Stanković i specijalistkinjom FZZ-а, razgovarali smo o specijalizaciji iz farmaceutske zdravstvene zaštite.
– Specijalizaciju farmaceutske zdravstvene zaštite završila sam u maju prošle godine. Specijalizacija nas obučava da sa pacijentima komuniciramo na kvalitetniji način. Postajemo kvalifikovani da objasnimo različite nedoumice tokom praćenja nekog oboljenja, npr. šta znače i zašto se rade određeni testovi krvi, urina i sl., Zatim možemo pacijente da uputimo da urade specifične analize potrebne za praćenje toka bolesti ili otkrivanja eventualnih neželjenih dejstava lekova i sl. Isto tako, možemo sugerisati lekaru da promeni ili uskladi određenu terapiju, ako procenimo da je to potrebno. Pacijentima dajemo savete o ishrani, načinu života itd.
Najvažnije je što posle završene specijalizacije shvatate da vrlo veliki broj lekova stupa u međusobne interakcije, a to su lekovi najčešće korišćeni u praksi, pa stoga pacijentu možete savetovati koje lekove ne sme, a koje sme kombinovati s oprezom. Sveukupna usluga koju pružate pacijentu postavlja se na jedan kvalitetniji nivo, što je veoma važno radi sticanja većeg poverenja pacijenta u farmaceute – objašnjava Vesna Stanković-Kojić.
Farmaceut može biti uključen u monitoring bolesti. U aktivnosti koje spadaju u monitoring bolesti uključeni su obimna edukacija pacijenta o njegovoj bolesti, terapijskom režimu i o načinu praćenja toka bolesti.
Važan zaključak je da se rad farmaceuta u obezbeđivanju farmaceutske zdravstvene zaštite ne može izvoditi nezavisno od drugih zadravstvenih radnika. Farmaceuti moraju da rade u jednom međuzavisnom sistemu sa kolegama farmaceutima i kolegama svih ostalih zdravstvenih struka, jer se jedino tako može obezbediti kontinuitet brige o pacijentu u svim komponentama zdravstvenog sistema.
Slučaj:
Pacijent J. S. muškog pola, star 60 godina, preležao je akutni infarkt miokarda pre pet godina.
Postavljene dijagnoze:
hipertenzija (od pre petnaestak godina), angina pektoris posle akutnog infarkta miokarda pre pet godina.
Na poslednjoj kontroli:
TA 165/95mmHg, puls 60/min., holesterol 10.1mmol/l (<5.0), LDL 7.15mmol/l (<3.0), HDL 2.4mmol/l ( >0.9), TGL 1.2mmol/l.
Nova terapija koju pacijent prima:
Atenolol 100 mg/dan, Izosorbid mononitrat 40 mg 3x1, NTG pp., Acetilsalicilna kiselina, Simvastatin 20 mg 1x1. Pre nego što se pristupi izradi plana farmaceutske zdravstvene zaštite, potrebno je razmotriti sledeće:
Da li je terapija kod našeg pacijenta odgovarajuća?
- Ako je vrednost krvnog pritiska 20/10mmHg ili viša od ciljne vrednosti, treba inicirati primenu dva leka. U slučaju udružene hipertenzije i koronarne bolesti najveća dobit ostvaruje se primenom beta blokatora, smanjuju visinu krvnog pritiska i učestalost simptoma angine pektoris, kad su nedovoljno efikasni preporučuje se uvođenje dihidropiridina sa produženim delovanjem. Treba razmotriti i uvođenje ACE inhibitora.
- Prema vodičima, pacijent ima prihvatljivu terapiju, ali treba pratiti ishode.
Tabela 2 Plan farmaceutske zdravstvene zaštite kod pacijenta J. S.
| Identifikovani problem | Akcija | Praćenje |
| Terapija hipertenzije: TA 165/95mmHg | Pratiti efikasnost terapije | Vrednosti krvnog pritiska Podnošljivost Laboratorijske analize (funkcija jetre, bubrega, elektroliti) |
| Efikasnost terapije angine pektoris: nema podataka | Proveriti / pratiti učestalost i okolnosti pojave simptoma | |
| Neodgovarajuća doza (predoziranje) i neodgovarajući interval: Monizol 40 mg 3x1 | Korigovati dozu 2x1 (7 h i 14 h) | |
| Komplijansa: nema podataka | Proveriti/pratiti | |
| Neželjena dejstva: nema podataka | Proveriti/pratiti |
Savetovanje pacijenta
Poboljšanja nastupaju postepeno i potpuna su tek posle nekoliko nedelja ili meseci; neophodno je prilagođavanje izbora leka i doze prema tome kako pacijent podnosi terapiju i koliko je ona efikasna, što zahteva aktivnu saradnju pacijenta i redovne kontrole. Bolesnik mora da se upozna sa bitnim terapijskim i neželjenim efektima propisane terapije (npr. mogućnost nastajanja posturalne hipotenzije, što zahteva da se lek primeni uveče) i kako da postupi ukoliko zaboravi da uzme lek.
NTG: lek se primenjuje u sedećem položaju. Rok trajanja NTG lingvaleta nakon otvaranja bočice je osam nedelja. NTG se vezuje za plastične materije i razlaže se pod uticajem svetlosti (staklena bočica bez pamuka, ne vaditi iz originalnog pakovanja, ne više od 100 tableta). Aspirin: preporuka je da se aspirin primenjuje posle doručka. Statini: treba reći pacijentu da se funkcija jetre kontroliše pre početka primene statina, potom od jedan do tri meseca, a posle na šest meseci (ukoliko nije indikovana češća kontrola zbog simptoma i znakova koji ukazuju na postojanje hepatotoksičnosti).
- Pružiti pacijentu sve neophodne savete za promenu načina života i kontrolu faktora rizika: prekid pušenja, pravilna ishrana – smanjenje telesne težine, smanjen unos natrijuma, nadoknada magnezijuma, ograničen unos alkohola, fizička aktivnost.
- U razgovoru proveriti samomedikaciju OTC preparatima.
- Proveriti da li je pacijent razumeo sve date savete i instrukcije!
Tekst: mr ph. Jelena Marković
Foto: Dragana Đorović
